Хесиод — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м .; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Pseudo-Seneca Louvre Ma921.jpg|мини|220п|десно|Кип познат под називом „Псеудо-Сенека“. Данас се претпоставља да је ово можда кип Хесиода]]
'''Хесиод''' ('''-{Ἡσίοδος}-''') је [[античка Грчка|старогрчки]] песник из [[VIII век п. н. е.|VIII века п. н. е]]. Аутор је [[Теогонија|Теогоније]], спева који представља главни извор за [[грчка митологија|грчку митологију]]. Први је песник који о себи даје биографске податке. Не зна се кад је тачно живио. Претпоставља се да је нешто млађи од [[Хомер]]а и да је његово стваралаштво било у пуној снази крајем 8. века п. н. е.<ref>{{cite web|title=Hesiod |url=https://www.britannica.com/biography/Hesiod |website=Britannica |accessdate=19. 1. 2019}}</ref>
== Дела ==
[[Датотека:Hesiodi Ascraei quaecumque exstant.tif|
Мада су ммноги писали да Хесиод није ни постојао, многи аутори су и доказали да два дела сигурно припадају Хесиоду:
* „[[Теогонија]]” ''(1022 [[хексаметар|хексаметра]])''
Линија 11 ⟶ 10:
„Теогонија” у техничком смислу - метрика - је његово најбоље дело, иако је настало знатно раније него „Послови и дани” будући да ово дело одражава пуну песничку снагу и зрелост Хесиода.
Хесиоду се још приписују и дело „Штит [[Херакле|Хераклов]]”, који се састоји од 480 [[хексаметар]]а.
„Штит Хераклов” је неуспешна имитацијаи [[Хомер]]овог списа „[[Ахил]]овог штита“, али, за разлику од „Ахиловог штита“, ово дело Хесиода описује ратне демоне и ратне ужасе.
=== Теогонија ===
'''[[Теогонија]]''' спада међу прве грчке митолошке синтезе које расправља о постанку света („Космогонија”), као и о родослову богова. У свом делу, Хесиод покушава афирмисати [[Зевс]]а који после победе над [[Титани]]ма постаје свемогући чувар правде и врховни бог [[Олимп]]а.
На завршетку [[Теогонија|„Теогоније”]] Хезиод је најавио своју нову песму која ће испевати стихове о женама које су као љубавнице богова родиле, јунаке хероје, славно потомство. Вероватно због тога, дело - песма „Каталог жена” се често приписивала њему.
„Каталог жена” је имао пет књига чији садржај чине велик број митолошких прича из различитих крајева Грчке.
Линија 24 ⟶ 23:
=== Послови и дани ===
У спеву „Послови и дани”, Хесиод наводи да му је отац напустио еолску Киму у [[Мала Азија|Малој Азији]] те да се он након тога населио у беотском селу Аскри.
После очеве смрти, са својим братом Перзом водио је судску парницу око наследства, али је спор изгубио јер је његов брат поткупио судије. После суђења брат је потрошио сав новац и био је спреман да поново поведе парницу. Такав редослед догађаја даје право и повод Хезиоду, да у поеми, он свога брата посаветује да ради и да започне честит живот.
Не зна се штоа се тачно даље дешавало са Хезиодом, а ни где је живио, али, највероватније он се бавио пољопривредом и своје искуство уткао у поему.
Од аутобиографских података може се још сазнати и то да је у Халкиди на Еубеји, на такмичењу песника, поводом Амфидамантове сахране освојио троног који је посветио хеликонским [[Музе|Музама]].
„Послови и дани” је поема о рада, и написана је као опомена брату пијаници Перзу којем песник даје низ савета како ће почети живети на частан начин.
Из мита о [[Прометеј]]у, [[Пандора|Пандори]] и мита о пет родова људи:
Линија 49 ⟶ 48:
Савети брату, који су мото Хесиодово дела, могу се свести у само две реченице заповести:
* Беде се човек може ослободити моралном енергијом и радом.
* Ради и буди праведан.
Рад и правда су темељ морала по Хесиоду. До детаља се описују оруђа и сви послови ратарске године, уплеће се низ практичних правила за живот и реалистички описи природе (описи годишњих доба), а поема се завршава разматрањем сречних и несрећних дана за поједине послове.
Хесиод има песимистички поглед на живот. Он критикује савремено друштво и слави изнад свега рад и само рад.
| |||