Демократија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book |
Нема описа измене |
||
Ред 58:
У принципу демократија се оличава системом ''једна особа једнако један глас''. Тај принцип је генерално сматран као фундаменталан за демократију. Ипак иако је у теорији овај систем признат и прихваћен, у стварности ситуација је другачија и ретко се примењује јер његова употреба за једне је веома неефикасна, на пример технички и економски је изводиво да се читава популација једне земље консултује (рецимо референдумом) око градње базена у једном граду те земље, али су мале шансе да то буде за опће добро популације. Исто тако овај систем представља опасност за мање етничке или националне групе.
Једнакост се може такође мерити важношћу коју објекат политичке одлуке реално има за гласаче. Да би се решили проблеми а задржао се систем „једна особа једнако један глас“ уобичајено кориштено решење је његова импликација на географски подељеним деловима. Теоретски гледано постоји још једна лоша страна система „једна особа једнако један глас“, а то је да се долази до коначне одлуке која за собом повлачи констатацију да они који су били против су
=== Избори као обред ===
Ред 138:
Стварајући систем где грађани мог смењивати владајућу групу, без промене легалног темеља владавине, демократија смањује политичку несигурност и нестабилност, и уверава грађане да колико се год они не слагали са постојећим мерама, имаће шансу да промене оне на власти, или мере са којима се не слажу. Демократија је, такође, везана за идеју уставне владавине, стављајући границу коју владајућа већина у влади не може пречи.
Ипак, неки верују да не постоји систем који може идеално да управља друштвом и да демократија није морално идеална. Заступници ове тврдње говоре да је у срцу демократије веровање да, ако се већина слаже, да је легитимно повредити мањину. Они који се не слажу са овом тврдњом верују да у либералним демократијама где су мањинске групе заштићене, мањине и већине се,
Моћ већинског гласа је још увек највећи проблем. Историјски пример је [[Адолф Хитлер|Хитлер]] у ери која је предходила [[Трећи рајх|нацистичкој Немачкој]], који је био ''изабран'' [[1933]]. од стране мањине немачког народа са највећим бројем гласова. Из тог разлога, неке државе су створиле [[устав]]е - законе који бране нека питања од већинског одлучивања (у немачком уставу је донесена ставка која говори да се демократски систем у тој држави не може више мењати). Генерално, да би се устав променио потребна је ''јако'' велика већина изабраних заступника, или захтева да судија и порота одлуче да су процедурални стандарди испуњени од стране државе, или јако ријетко, референдум одређује промену.
Ред 151:
У новије време је Роберт Путнам изјавио како су чак и неполитичке организације цивилног друштва од виталног значаја за демократију јер чине друштвени капитал, поверење и заједничке вредности, које кад се пренесу у политичку сферу доприносе одржавању заједништва у друштву, унапређујући тако разумевање и међуповезаност друштва и интереса који у њему обитавају.{{sfn|Putnam|2001|pp=}}
Такође код неких постоје и дилеме кроз постављање питања колико је цивилно друштво
== Историјски извори демократије ==
| |||