Бошњачки национализам — разлика између измена

Бошњачки националисти развили су и богумилски мит о преласку јужнословенских народа на ислам. Према овој тези, чији је најгласнији промотор [[Мухамед Филиповић]], већина народа у [[Краљевина Босна|Краљевини Босни]] раније су били богумили, који се описују као толерантни. Ово је уједно требало да послужи као још једна дистинкција од Срба - православних и Хрвата - католичких. У том смислу пише историчар [[Мустафа Имамовић]] који каже: "Тиме је започела блиска сарадња између римске курије и угарско-хрватских краљева, те разних владара из лозе Немањића и њихове светосавске православне цркве у заједничкој борби против херетичке Босне, а уствариу ствари против њене самосвјесности и самобитности. Био је то почетак сарадње између мача и крижа или крста која се кроз цијелу повијест Босне, када су у питању босански херетици, па били да су "парерани" или "бабуни", било да су муслимани, није више никада прекидала".<ref name=Prometej2>[http://www.prometej.ba/clanak/drustvo-i-znanost/bosnjacki-nacionalni-mit-prelazak-na-islam-zavjere-susjeda-sakacenje-kulinove-povelje-i-imamovicevi-papirni-brodici-735 Bošnjački nacionalni mit: prelazak na islam, zavjere susjeda, sakaćenje Kulinove povelje i Imamovićevi papirni brodići]</ref> И рад фрањеваца окарактеризован је као прогонитељски и непријатељски према Босни, а католички краљ [[Стефан Томашевић]] описује се као брутални прогонитељ иначе изнимно толерантних богумила.<ref name=Prometej/>