Црколез — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 17:
'''Црколез''' ({{Јез-алб|Cërkolezi}}) је насеље у [[општина Исток|општини Исток]] на [[Косово и Метохија|Косову и Метохији]]. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Црколез површине 1707 -{ha}-. Село се налази у Метохијском подгору.
 
У писаним изворима село се први пут помиње [[1395]]. године, у повељи српске [[милица Хребељановић|кнегиње Милице]] којом се [[црква Светог Јована у Црколезу|црква светог Јована]] у Црколезу прилаже [[Света гора|светогорском]] [[Манастир светог Пантелејмона на Светој гори|манастиру Светог Пантелејмона]]. У турском попису из [[1485]]. године уписано је 47 [[Срби|српских]] кућа, међу којима је и кућа сеоског попа. Боја Јаковљевић из овог села је у извештају 1890. године описао насиља Арнаута против њега и осталих Срба из тога и околних села. Протерали су их у Србију и отели им куће. Седам фамилија од 73 људи се иселило 3. маја. Понудили су да им буду пратња до границе, због сигурности, али су и ту припремили заседу. У пограничном селу, муслимани из села [[Копориће]], тзв. Колашински Турци су тобоже напали њих, али ни један муслиман није страдао, 5 Срба је убијено, један младић је рањен а спсаило се само 16 Срба, прелаксом у Србију. Отсали су постали плен и роберобље муслимана из [[Ибарски Колашин|Ибарског Колашина]]. <ref>{{Cite book|last= Перуничић |first= Бранко |authorlink= |title= Писма србских конзула из Приштине 1890.-1900., pp. 67.-69. |year= 1985. |url= |publisher= Народна књига |location= Београд |id= }}</ref>
 
Године [[1943]]. [[бали Комбетар|албански фашисти]] су спалили цело село, а србијанско и црногорско становништво, укључујући жене и децу, отерали су у логор у [[Ракоша|Ракошу]]. Тада су покушали да запале и цркву, али их је у томе спречила једна старица која је на време угасила пожар.