Ћелија (биологија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
Нема описа измене |
||
Ред 197:
* '''[[Хромосом]]и''' су најважније компоненте једра, јер су носиоци наследних јединица – [[ген]]а, који својом активношћу одређују и регулишу [[метаболизам|метаболичке]] и све остале животне процесе у ћелијама, укључујући и самообнављање (''ауторепродукцију''). Хромозоми се стално налазе у једру; они су перманентне структуре, тј. одржавају свој индивидуалитет током [[ћелијски циклс|ћелијског циклуса]]. Одликују се способношћу за ауторепродукцију и приликом деобе једра деле се и они, што одражава њихов континуитет, како у низу ћелијских деоба, тако у континуитету сукцесивних генерација.
Број хромозома код разним врста живих бића је мање или више различит, али је за сваку врсту одређен и сталан. Скуп свих хромосома у ћелији означава се као хромозомска гарнитура. Разликују се два типа хромозомских гарнитура: хаплоидна и диплоидна. У организмима са сексуалним размножавањем гамети имају хаплоидни број хромозома (-{''n''}-), а соматичне ћелије имају диплоидан хромосомски број (-{''2n''}-), јер садрже две хаплоидне гарнитуре, пореклом од два родитеља. Према томе, диплоидну [[хромозомска гарнитра|хромозомску гарнитуру]] чини,
Облик хромозома је, такође, различит код разних врста организама, а различит је и у истој хромозомској гарнитури. Међутим, као и број и величина, тако је и форма хромозома константна и специфична за сваку врсту организама. Зависно од физичког стања, односно фазе ћелијске деобе, хромозоми најчешће имају изглед кратког конца или штапића. Они су у метафази дефинитивно формирани и тада испољавају свој карактеристични изглед, када се најинтензивније боје и испољавају своје најзначајније морфолошке карактеристике.
| |||