Стефан Немања — разлика између измена

9.292 бајта уклоњена ,  пре 1 године
м
Уклоњене "референце" "оригиналног" историчара...Поново...
м (pravljenje sablona Cite book)
м (Уклоњене "референце" "оригиналног" историчара...Поново...)
| сахрана = [[Манастир Студеница|Студеница]]
| функција = [[Списак великих жупана Рашке|Велики жупан Рашке]]
| владавина = ([[1166]]) [[1168]]. — [[1196]].
| датум_крунисања =
| претходник = [[Тихомир Завидовић]]
| опис_грба =
}}
'''Стефан Немања''' (понекад ''Стеван'', {{Јез-црсл|Стѣфань}}; око [[1113]] — [[13. фебруар]] [[1199]]{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|}}) био је [[велики жупан]] [[Рашка|Рашке]] и родоначелник владарске [[немањићи|династије Немањића]], која је у једном периоду владала делом тадашње Србије у средњем веку.{{sfn|Свети Сава|2009|p=12, 76. У два типика која је писао Сава I Немањић као година смрти његовог оца је уписана 1200. Већина историчара пише да једно писмо Првовенчаног и једна повеља о обнови Хиландара указују да је 1200. грешком уписана, али мањи део историчара одбацује мишљење већине и пише годину смрти Стефана Немање према Хиландарском и Студеничком типику}}{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=36, 38. Према писању Веселиновића „око 1112/1113. родио се … Немања,“ а преминуо је 13.2.1199}}{{sfn|Логос|2017|p=150. Он пише да је „Немања I ... умро 13.2.1200.“ а да је „рођен између 14.2.1113. и 24.3.1113“}}
 
Сматра се једним од најзначајнијих српских владара,{{напомена|Један је од 16 владара који су уврштени у књигу [[100 најзнаменитијих Срба|''„100 најзнаменитијих Срба“'']], коју је саставила [[Српска академија наука и уметности]].}} а заједно са сином [[Свети Сава|Светим Савом Српским]], једним од утемељивача [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], која Стефана Немању слави као '''Светог Симеона Мироточивог'''. Доба његове владавине представља преломни период у [[историја Срба|историји]] и [[Српска култура|култури Срба]].{{sfn|Деретић|2005|p=}}
 
Као најмлађи син властелина [[Завида|Завиде]],{{sfn|Марковић|2012|p=1-2 (21—22) са напоменом 5. У цркви Светог Петра на Лиму, данас у центру Бијелог Поља, налази се натпис у коме пише: „... син Завидин, а именом раб Божји Степан Мирослав кнез хумски сазида цркву Светога апостола Петра …“ Хумски кнез Стефан Мирослав је био брат Стефана Немање I, који је постао велики жупан и основао династију Немањића, то јест Завида је отац и Стефана Немање}} збацио је вероватно [[1166]]. године свог најстаријег брата [[Тихомир Завидовић|Тихомира]] и врховну власт [[Византијско царство|Византије]].{{sfn|Новаковић|1958|p=179, 186-187}}{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=36}} Поред брата Тихомира имао је још два брата [[Мирослав Завидовић|Мирослава]] и [[Страцимир Завидовић|Страцимира]]. Након пропасти антивизантијске коалиције, у којој је учествовао, [[1172]]. године, Немања I се предао византијском цару [[Манојло I Комнин|Манојлу I Комнину]] (1143—1180) и признао га за свог суверена. После цареве смрти 1180. започео је нападе на византијску територију и завршио ширење своје власти на околне [[српске земље у раном средњем веку|српске области]] ([[Косово]], [[Српско приморје|Зета]], [[Травунија]], [[Захумље]] и [[Неретљанска кнежевина|Неретљанска област]]), осим [[Босна|Босне]]. Његова експанзија је окончана поразом на [[Јужна Морава|Морави]] [[1190]]. године, након чега је Рашка симболично постала византијски [[вазал]], али је Немањи признат већи део дотадашњих освајања.
 
На унутрашњем плану, окренуо се учвршћивању власти у земљи. Сазвао је [[сабор против богумила у Рашкој]], након чега се, уз помоћ војске, сурово обрачунао са следбеницима овог учења, које је сматрано [[Јерес|јеретичким]].{{sfn|Житије светог Симеона||p=}} На међународном плану српски велики жупан је био одан вазал Манојлу Комнину од 1172. године, шаљући му помоћне војне одреде који су учествовали и у [[Битка код Мириокефалона|бици код Мириокефалона]] (1176). године,{{sfn|ВИИНЈ, IV|1971|p=105}} али после смрти цара Манојла I (1180), велики жупан се одметнуо и улазио је у велике савезе против Византије. Послао је своје посланике чак у [[Нирнберг]] 1188. на преговоре са [[Цар Светог римског царства|светим римским царем]] [[Фридрих I Барбароса|Фридрихом I Барбаросом]] (1155—1190).
 
Био је ожењен племкињом [[Ана Немањић|Аном]] (у монаштву ''Анастасија''), која је потомкиња бугарског цара [[Јован Владислав|Јована Владислава]] и са којом је имао можда шесторо деце:<ref name="genealogy.eu"/>
* [[Вукан Немањић|Вукана]], кнеза и самозваног краља Зете (око 1190—1208), али и великог жупана Рашке (1202/03—1204/05), живео (?—[[1208]]);{{sfn|Логос|2017|p=140-142, 154-156 и 158 са напоменом 784. Из повеље Сплиту издате 1190-92. и натписа у Котору из 1195. види се да је Вукан био кнез, али и самозвани краљ у Зети око 1191. године, то јест знатно пре него је његов средњи брат постао велики жупан}}
* [[Стефан Првовенчани|Стефана Првовенчаног]], великог жупана Рашке (1196—1217) и краља Рашке (1217—1227), живео (?—[[1227]]);
* [[Свети Сава|Растка]], првог српског [[архиепископ]]а Саву I (1219—1233), живео (1169—1236);
Навод Немањиног житија о Завидином повратку у Рашку се понекад преводи да му се отац вратио ''у столно место''{{sfn|Житије светог Симеона||p=}}, а некад да му се отац вратио ''на столно место''{{sfn|Живковић|2006|p=}}, услед чега неки аутори сматрају да се Завида вратио у Рашку као велики жупан{{sfn|Живковић|2006|p=}}. Не зна се са сигурношћу када се Завида вратио у Рашку, али је то вероватно било почетком треће деценије [[12. век]]а{{sfn|Живковић|2006|p=}}, пошто се у Немањином житију наводи да је пунолетство стекао у Рашкој, мада има и другачијих мишљења о времену његовог повратка у Рашку (друга половина четврте деценије{{sfn|Фајфрић|1998|p=}}, пета деценија XII века<ref>[https://web.archive.org/web/20091009185558/http://www.serbianna.com/features/entry_of_slavs/entry_of_slavs_into_christendom.pdf ''„-{Entry of Slavs Into Christendom}-“''], Приступљено 8. 4. 2013.</ref>).
 
== Удеони кнез (до око 1166/1168) ==
 
Када је одрастао, Немања као удеони кнез у Србији, добио је на управу жупе ''Топлицу'', ''Ибар'', ''Расину'' и ''Реке'',{{sfn|Житије светог Симеона||p=}} односно области око [[Топлица (река)|Топлице]], [[Ибар|Ибра]], [[Расина|Расине]] и [[Пуста река (притока Јужне Мораве)|Пусте Реке]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Сава I Немањић у Студеничком типику записао је да је Немања I имао 46 година када је почео да ''влада''.{{sfn|Свети Сава|2009|p=76}} Према Савином писању почетак удеоног управљања делом Србије се вероватно догодио 1159.{{sfn|Логос|2017|p=133, 1149-150}} и вероватноВероватно је учествовао у управљању Србијом под влашћу три велика жупана Уроша II, Десе и Тихомира. У том периоду, најкасније 1165. десио се један значајан сусрет Немање са царем Манојлом I.
 
Вероватно у седмој деценији [[12. век]]а, током припрема за један од похода против [[Мађари|Мађара]], или после неког од њих, [[списак византијских царева|византијски цар]] [[Манојло I Комнин]] (1143—1180) позвао је Немању у свој логор у [[Ниш]]у. Првовенчани сусрет цара и Немање описује као веома срдачан:
Том приликом Манојло I је Немањи доделио дворску титулу ''царског сана'' и жупу Дубочицу (око данашњег [[Лесковац|Лесковца]]) на управу, чиме је он постао директни царев [[вазал]].{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}} Манојлови разлози за овај поступак нису познати. Можда је Немања изабран зато што је био најмлађи од четири брата, па самим тим и са најмање [[легитимитет]]а да се укључи у борбе за положај великог жупана, које су трајале, са прекидима, током последњих деценија, или због тога што је владао областима које су се наслањале на правац ''-{[[Цариградски друм|Via Militaris]]}-'' који је ишао [[Моравска долина|Моравском долином]], а због чега је Немања био у положају да одсече одступницу [[Византијско царство|Византинцима]] у борби са Мађарима.{{sfn|Ћоровић|1997|p=}} Треба имати у виду да су Византинци и Мађари током прве половине XII века водили сталне борбе на граници [[Панонска низија|Панонске низије]] и [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], у којима су Рашки велики жупани били традиционални савезник краљевине Угарске. Због тога је Манојло уздизањем Немање, покушао да закомпликује прилике у Рашкој, али и да стицањем Немањине захвалности обезбеди себи леђа.{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}
 
Током похода против Угарске исте године, Манојло се коначно обрачунава са Урошем II и уместо њега за новог великог жупана поставља [[Деса|Десу]] (1162—1163),{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}{{sfn|Станојевић|1910|p=}} обавезавши га да му врати област [[Дендра|Дендру]] коју му је [[1155]]. године дао на управу.{{sfn|ВИИНЈ, IV|1971|p=58-59 са напоменом 140}}{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}{{sfn|Станојевић|1910|p=}} Наредне године Манојло је у Нишу поново кренуо да окупља војску за напад на Угарску, у којој су се, везани вазалним обавезама, морали наћи и велики жупан Рашке Деса и кнез Немања. Пошто се Деса није појавио у Нишу са предвиђеним трупама, нити је цару вратио Дендру, а постојали су и извештаји да преговора са Мађарима и [[Списак владара Немачке|Немцима]], Манојло је Десу позвао на одговорност у Ниш. Након тога је одведен у [[Истанбул|Цариград]], а за новог великог жупана је Манојло поставио [[Тихомир Завидовић|Тихомира]](1163-(1166) [[1168]]),{{sfn|ВИИНЈ, IV|1971|p=58-59, 60-64, 138-139 са напоменама 140 и 155. Постоје два описа Византинаца о смењивању Десе са места великог жупана. Према опису Јована Кинама то се десило 1163. Други опис оставио је Никита Хонијат и према њему смењивање Десе и уздизање Тихомира било је 1165}}{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}{{sfn|Станојевић|1910|p=}} најстаријег Немањиног брата. У успешним походима [[Византијска војска|византијске војске]] против краљевине Мађарске током 1163. и [[1164]]. године, заузети су [[Земун]] и већи број градова на [[Обала|обали]] [[Јадранско море|Јадранског мора]] од [[Сплит]]а до [[Бар (Црна Гора)|Бара]]{{sfn|Ћоровић|1997|p=}}, а у њиховим редовима, на челу својих одреда, највероватније се налазио и сам Немања. ИзмеђуНови септембравизантијски [[1165]]поход против Угарске уследио је 1166. игодине, августаа у саставу трупа којима је командовао [[1166Андроник Контостефан]]. годинебили свогсу најстаријеги братаодреди српске [[Тихомир Завидовићkonjica|Тихомиракоњице]],{{sfn|Новаковић|1958|p=186-187}} Поредкоје братаје Тихомирапослао имаовелики јежупан Рашке. Ти одреди су учествовали у јошвизантијској двапобеди братакод [[Мирослав Завидовић|МирославаСирмијум]]а и(данашње [[СтрацимирСремска ЗавидовићМитровица|СтрацимираСремске Митровице]].) која је одлучила исход рата<ref name="Кинам">Јован Кинам, ''„Историја“''</ref>, иако није дошло до територијалних промена{{sfn|Фајфрић|1998|p=}}.
Нови византијски поход против Угарске уследио је 1166. године, а у саставу трупа којима је командовао [[Андроник Контостефан]] били су и одреди српске [[konjica|коњице]] које је послао велики жупан Рашке. Ти одреди су учествовали у византијској победи код [[Сирмијум]]а (данашње [[Сремска Митровица|Сремске Митровице]]) која је одлучила исход рата<ref name="Кинам">Јован Кинам, ''„Историја“''</ref>, иако није дошло до територијалних промена{{sfn|Фајфрић|1998|p=}}.
 
=== Сукоби са браћом ===
 
=== Освајање Зете ===
[[Датотека:Osvajanja Stefana Nemanje (1183-1187).png|мини|392x392пискел|Освајања Стефана Немање према појединим историчарима]]
[[Датотека:Serbie de Nemanja 1184 sr.svg|мини|десно|250п|Политичка карта [[Балканско полуострво|Балкана]] [[1184]]. године]]
После продора на [[југ]] и [[исток]], Немања је напао византијског вазала, кнеза [[Дукља|Дукље]] [[Михајло III Војислав|Михајла III]] (1162—1186), из владарске династије [[Династија Војислављевића|Војислављевића]]. Ток освајања није познат, али се он већ у јануару 1186. године помиње као владар у [[Котор]]у, тако да се сматра да је до тада овладао целокупном Зетом{{sfn|Веселиновић|Љушић|2001|p=}}{{sfn|ИСН I|1981|p=}}.
=== Литература ===
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371|year=1989|location=Београд|publisher=Вајат|url=https://books.google.com/books?id=2XBpAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|chapter=Титуле принчева из куће Немањића у XII и XIII веку|title=Манастир Морача|year=2006|location=Београд|publisher=Балканолошки институт САНУ|url=https://books.google.com/books?id=LqcRAQAAIAAJ|pages=33-44}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Благојевић|first=Милош|authorlink=Милош Благојевић|title=Немањићи и државност Дукље-Зете-Црне Горе|journal=Зборник Матице српске за историју|year=2011|volume=83|url=http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/casopisi/istorija_83.pdf|pages=7-24}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=О положају Зете у држави Немањића|journal=Историски гласник|year=1950|volume=3|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=dRfjAAAAMAAJ|pages=97-122}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Бубало|first=Ђорђе|chapter=Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства|title=Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова|year=2011|location=Беране|publisher=Епископија будимљанско-никшићка|pages=79-93}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Андрија|authorlink=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2001|edition=1.|place=Нови Сад|publisher=Платонеум|url=https://books.google.rs/books?id=RmtoQgAACAAJ}}
* {{cite book|ref=harv|authorlink=Александар Дероко|last=Дероко|first=Александар|title=Монументална и декоративна архитектура у средњовековној Србији|type=треће допуњено издање|place=Београд|year=1985|id=|chapter=}}
* {{cite book|ref=harv|first=Тибор|last=Живковић|author-link=Тибор Живковић|title=Портрети српских владара: IX—XII век|year=2006|publisher=Завод за уџбенике и наставна средства|location=Београд|url=https://books.google.rs/books?id=d-KTAAAACAAJ|chapter=|isbn=978-86-17-13754-8|pages=}}
* {{Cite book|ref=harv|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander P.|editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford University Press|location=New York [u.a.]|isbn=9780195046526|edition=1. print.|language=en|chapter=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|authorlink=Јованка Калић|title=Европа и Срби: Средњи век|year=2006|location=Београд|publisher=Службени лист СРЈ|url=https://books.google.com/books?id=WfcVAQAAMAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Калић|first=Јованка|authorlink=Јованка Калић|title=Српска држава и Охридска архиепископија у XII веку|journal=Зборник радова Византолошког института|year=2007|volume=44|pages=197-208|url=http://www.doiserbia.nb.rs/ft.aspx?id=0584-98880744197K}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|title=Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића|journal=Историски часопис|year=1955|volume=5|url=https://books.google.com/books?id=TO96CgAAQBAJ|pages=291-294}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Коматина|first=Предраг|title=Прве српске династије и порекло Немањића|year=2018|location=Београд|publisher=Liber Novus|url=https://www.scribd.com/document/383662143/2018-Komatina-Prve-1}}
* {{cite book|ref=harv|authorlink=Василије Марковић|last=Марковић|first=Василије|title=Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији|edition=I|place=Сремски Карловци|year=1920|id=|chapter=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Марковић|first=Миодраг|title=О ктиторском натпису кнеза Мирослава у цркви Светог Петра на Лиму, Зограф Часопис за средњовековну уметност Број 36|location=Београд|year=2012|url= http://www.academia.edu/5264190/On_the_donors_inscription_of_Prince_Miroslav_in_the_Church_of_St._Peter_on_the_Lim}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Новаковић|first= Реља|authorlink=Реља Новаковић|title=Кад се родио и кад је почео да влада Стеван Немања?|journal=Историски гласник|year=1958|volume=11|issue=3-4|pages=165-192|url=https://books.google.com/books?id=bxnjAAAAMAAJ}}
* {{cite book|ref=harv|authorlink=Георгије Острогорски|last=Острогорски|first=Георгије|title=Историја Византије|type=II фототипско издање оригинала [[1959]]|place=Београд|year=1993|id=|chapter=}}
* {{cite book|ref={{harvid|ИСН I|1981}}|last=аутора|first=Група|title=[[Историја српског народа (књига)|Историја српског народа I]]|place=Београд|year=1981|chapter=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Зета у држави Немањића|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.1/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.1.pdf|pages=3-93}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|location=Београд|publisher=Идеа|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|author-link=Владимир Ћоровић|title=Историја српског народа|year=1997|publisher=Глас српски; Ars Libri|location=Бања Лука; Београд|url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html|chapter=}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Фајфрић|first= Жељко|authorlink= Жељко Фајфрић|title= Света лоза Стефана Немање|year=|url= http://www.rastko.rs/istorija/loza_nemanjica/index_c.html|publisher= Табернакл|location= Сремска Митровица|id=ISBN 86-85269-06-6}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first= Александар А.|title= Историја Срба I|location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
{{refend}}
 
{{портал|Биографија|Историја}}
{{Commonscat|Stefan Nemanja}}
 
 
{{Wikisource|Житије светог Симеона}}
{{низ
| пре = [[Тихомир Завидовић|Тихомир]]
| списак =[[Списак великих жупана Рашке|Велики жупан Рашке]]<br />([[11651166]]. или [[11661168]] — [[25. март|25.03.]] [[1196]])
| после =[[Стефан Првовенчани]]
}}
 
{{DEFAULTSORT:Немања}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Fine|first=John Van Antwerp|authorlink=Џон ван Антверп Фајн|title=The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest|url=http://books.google.com/books?id=LvVbRrH1QBgC|year=1994|publisher=University of Michigan Press|isbn=978-0-472-08260-5|pages=}}
 
[[Категорија:Рођени 1113.]]