30.694
измене
м (Враћене измене Đurđina Mićić (разговор) на последњу измену корисника Autobot) ознака: враћање |
м (Уклоњене "референце" "оригиналног" историчара...) |
||
| опис_грба =
}}
'''Стефан Урош -{V}- Немањић''' (1336/1337. — 4. децембар 1371), познатији као '''Урош Нејаки''', син је и наследник цара [[Стефан Душан|Душана]] а владао је од децембра [[1355]]. до децембра [[1371]].{{sfn|Стојановић|1927|p=82, 84, 104, 199, 206-209}}{{sfn|Ћоровић
Владавина Уроша V, сина цара Душана, била је готово у сваком погледу супротна владавини његовог оца{{чињеница|date=09. 2018. }}, а син цара [[Стефан Душан|Душана Силног]] понео је надимак ''Урош Нејаки''. Српски цар који је титулу наследио од оца није успевао да заштити своју државу, ни од спољних напада, ни од унутрашњих побуна.
Како је често било у [[средњи век|средњем веку]], и Урош V је морао да води битку за своја наследна права. После великих [[Стефан Душан|Душанових]] освајања, цар Урош постаје жртва бахатости властеле која се нагло обогатила у претходним ратовима и пљачкама. Најозбиљнији противник цару Урошу је био његов стриц, цар [[Симеон Синиша]], полубрат цара Душана.
Душан је Симеону Синиши поверио на управу Епир и Акарнанију, али после Душанове смрти, Симеон је био протеран са југа Српског царства. Тада је покушао преотети престо од свог синовца цара Стефана Уроша V. Симеон се прогласио за цара, а подржао га је деспот Јован Комнин Асен, Урошев ујак, који је самостално управљао у Албанији. Ипак, у априлу 1357. на сабору у [[Скопље|Скопљу]] царица Јелена (у монаштву Јелисавета), већина властеле и српска црква подржали су цара Стефана Уроша V. Симеон није одустао и напао је област Скадра у лето 1358. године, али је био поражен. Следеће, 1359. године Симеон је завладао [[Епир (историјска покрајина)|Епиром]] и [[Тесалија|Тесалијом]].
У северном делу који је обухватао све старе српске земље владао је Урош V, али се његова власт све мање осећала, а повећавала се самосталност велике властеле. Урош V је пристао да се за његовог савладара крунише [[Вукашин Мрњавчевић]] 1365.{{sfn|Ћоровић}} Те године Вукашинов брат [[Угљеша Мрњавчевић|Угљеша]] преузима од царице Јелене (Урошеве мајке) власт у [[Сер (град)|Серу]].{{sfn|ВИИНЈ, VI|1986|p=560. у напомени 627}} Цар није имао деце и очекивало се да ће потомци краља Вукашина, тј. [[Марко Краљевић]], наследити царски престо Немањића. Као цар Урош V је ишчезавао и пре смрти. Према родословима и летописима умро је 2. или 4. децембра 1371. године,{{sfn|Стојановић|1927|p=84, 104, 199, 206-209}} два месеца после [[Маричка битка|Маричке битке]] и углавном се наводи као последњи српски цар.
== Детињство и младост ==
Цар Стефан Урош IV Душан се оженио бугарском принцезом Јеленом 1332. Из тог брака као једини наследник родио се Урош V [[1336]]. или [[1337]].{{sfn|Стојановић|1927|p=82
== Долазак на престо ==
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1970|title=Византија и Словени|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=mX8JAQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book|ref=harv|last=
* {{Cite journal|ref=harv|last=Божић|first=Иван|authorlink=Иван Божић|title=О положају Зете у држави Немањића|journal=Историски гласник|year=1950|volume=3|issue=1-2|url=https://books.google.com/books?id=dRfjAAAAMAAJ|pages=97-122}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|title=Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића|journal=Историски часопис|year=1955|volume=5|url=https://books.google.com/books?id=TO96CgAAQBAJ|pages=291-294}}
|