Стефан Урош V — разлика између измена

'''Стефан Урош -{V}- Немањић''' (1336/1337. — 4. децембар 1371), познатији као '''Урош Нејаки''', син је и наследник цара [[Стефан Душан|Душана]] а владао је од децембра [[1355]]. до децембра [[1371]].{{sfn|Стојановић|1927|p=82, 84, 104, 199, 206-209}}{{sfn|Ћоровић}}{{sfn|Логос|2017|p= 307-308, 315 са напоменом 1534}} Његова задужбина је манастир [[Манастир Пресвете Богородице у селу Матејче|Матејча]]. Он је последњи владар лозе [[Немањићи|Немањића]]. У његово време слаби централна власт и обласни господари се осамостаљују. После смрти цара Уроша V [[Србија|српска]] држава Немањића престаје да постоји.{{чињеница|date=09. 2018. }}

Душан је Симеону Синиши поверио на управу Епир и Акарнанију, али после Душанове смрти, Симеон је био протеран са југа Српског царства. Тада је покушао преотети престо од свог синовца цара Стефана Уроша V. Симеон се прогласио за цара, а подржао га је деспот Јован Комнин Асен, Урошев ујак, који је самостално управљао у Албанији. Ипак, у априлу 1357. на сабору у [[Скопље|Скопљу]] царица Јелена (у монаштву Јелисавета), већина властеле и српска црква подржали су цара Стефана Уроша V. Симеон није одустао и напао је област Скадра у лето 1358. године, али је био поражен. Следеће, 1359. године Симеон је завладао [[Епир (историјска покрајина)|Епиром]] и [[Тесалија|Тесалијом]].{{sfn|Логос|2017|p=308-309}} Млади Урош V је изгубио велики део царства. Држава Немањића поделила се на два царства, Урошево и Симеоново.

Цар Стефан Урош IV Душан се оженио бугарском принцезом Јеленом 1332. Из тог брака као једини наследник родио се Урош V [[1336]]. или [[1337]].{{sfn|Стојановић|1927|p=82}}{{sfn|Логос|2017|p=297, 308 са напоменом 1473 и 1534}} Млади Урош V је имао око 10 година када се његов отац крунисао за цара на [[Ускрс|Васкрс]] [[16. април]]а [[1346]]. године, а на истом сабору у Скопљу патријар Јоаникије је крунисао и Стефана Уроша V за краља.{{sfn|Логос|2017|p=300, 301 са напоменом 1499}} Ипак, тешко је замислити да је тада Урош V добио двор који је физички био одвојен од очевог. Он је био сувише млад, знатно млађи од потребних 15 година да би могао отићи са царевог двора са својим саветницима и дворјанима да стиче вештине управљања неком облашћу и оспособљава се да влада. То се могло догодити тек после 1350. Од 1351. Стефан Урош V као краљ Србије са својим саветницима и дворјанима могао је управљати делом државе Немањића до очеве смрти [[20. децембар|20. децембра]] [[1355]]. године.

* {{Cite book|ref=harv|last=ЛогосЋоровић|first= Александар А.Владимир|title= Историја Србасрпског I|location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4народа |url = http://www.academiarastko.edurs/rastko-bl/istorija/corovic/35327198istorija/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017index_l.pdfhtml}}