Вукан Немањић — разлика између измена

663 бајта уклоњена ,  пре 1 године
м
Уклоњене "референце" "оригиналног" историчара...
м (Разне исправке)
м (Уклоњене "референце" "оригиналног" историчара...)
== Биографија ==
 
Претпоставља се да је рођен пре него што је Стефан Немања постао велики жупан и да је име добио по деди Стефана Немање али нема сагласности да ли је тај деда био велики жупан Вукан (од око 1084. до око 1112), или, према ређем мишљењу, његов синовац Стефан Вукан.{{sfn|Логос|2017|p= 114-116 са напоменама 570 и 571}}
 
Вукан је пред крај очеве владавине добио управу над Зетом. Као управник у [[Српско приморје|Зети]] он се спомиње у једној повељи Стефана Немање коју је велики жупан издао Сплиту. У истој повељи се спомиње његов најмлађи син Растко ([[Свети Сава]]) као управник у [[Захумље|Захумљу]]. Зато да се претпоставља да је повеља издата у периоду 1190-1192.<ref>Краљ Владислав и Србија XIII века : научни скуп, 15-16. новембар 2000. : [зборник радова]. pp. 63.</ref> У једном натпису на цркви у Котору пише да је урезан 1195. године у доба великог жупана Немање и његовог сина Вукана краљ Диоклитије.<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). pp. 279.</ref> Можда је и престолонаследник [[Стефан Првовенчани|Стефан]] такође имао област којом је управљао, или је био уз владарев двор, без неке посебне области.
 
Као најстарији, прворођени, син Стефана Немање, Вукан је могао очекивати да буде одређен за наследника српског престола, али то се није догодило. Одлазак са власти Стефана Немање 25. марта [[1196]]. године и постављање на престо великог жупана његовог другорођеног Стефана,{{sfn|Логос|2017|p=143, 148, 154}} који је касније прозван Првовенчани, нису изазвали отворени сукоб међу браћом док је био жив Немања. Није неумесно истаћи да Немања није држао превише до предности по рођењу а то је показао тридесетак година раније када је као најмлађи брат приграбио целу земљу од старије браће великог жупана Тихомира, кнеза Страцимира и кнеза Мирослава. Вукан је као велики кнез задржао Зету, Требиње, Топлицу и Хвосно. Ипак, Немањина жеља да га наследи средњи син Стефан је код старијег Вукана могла створити осећај повређености.
 
Вукан се угледао на раније владаре у Зети који су најкасније од 1077. године носили звање краља и сам је узео титулу „краљ краљевства Далмације и Диоклитије”, а са титулом краља Вукан се јавља у једном натпису из 1195. а од 1197. године у неколико сачуваних одлука градског већа Котора.{{sfn|Логос|2017|p=154 са напоменом 147}} Вукана је на непопустљиво држање према млађем брату подстакао и пример сукоба принчева Андрије и Емерика око краљевске круне у Угарској. Са папом је организовао [[Диоклејски црквени сабор]].
 
Нема поузданог показатеља да је католичко становништво у Зети тешко подносило претежни утицај православља у Немањиној [[Србија|Србији]]. Вукан се [[1198]]. године обратио папи са молбом да у његову земљу упути легате и појача надзор и утицај западне цркве. [[Папа]] је искористио прилику да ојача свој утицај и почетком [[1199]]. године упутио је у Зету два своја посланика али је шаљући их своју препоруку за њих упутио и врховном владару Србије великом жупану Стефану Немањићу. Вукан је намеравао да користити и помоћ католичке цркве да дође до престола, али римски поглавар није желео да слањем посланика отворено подржи Вукана против брата већ само да ојача утицај рима на српске земље. Стефан се држао врло вешто и предусретљиво прима оба папина легата и у писму папи као „свом духовном оцу“ поручује да ће упутити своје посланство у [[Рим]]. Покушао је добити потпуну подршку папе и молио је папу да му пошаље краљевску круну. Тако би добио подршку папе за себе против могућег савеза Вукана и Мађара. [[Папа Иноћентије III]] није могао да се одлучи да Стефану пошаље краљевску круну, због угарског краља и Вукана који су се противили томе.
 
Изгледа да је Вукан разлаз Стефана и његове жене Евдокије око 1201. године искористио да покаже отворено неслагање са братом, јер га је прекорио због грубости према бившој жени, а Евдокији је дао пратњу до Драча. То је можда указало на почетак отвореног разлаза међу браћом.{{sfn|Логос|2017|p=155}} То је поспешило угарске намере и у савезу са Вуканом 1202. године [[Мађари]] су продрли у Србију.{{sfn|Логос|2017|p=155 са напоменом 764}} Према писању Првовенчаног Вукан „остави заповеди господина и оца својега, и би преступник. Јер изведе иноплеменике на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их”.<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_03_c.html Стефан Првовенчани: Сабрани списи] Приступљено 25. 5. 2016.</ref> Судећи по папским писмима Вукан је био владар Србије у марту 1203. године и у једном делу 1204.<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). pp. 269, 270.</ref> Вукан је постао велики жупан и добио рашке земље и нишку област, а угарски краљ Емерик је узео за себе титулу српског краља и област источно од [[Велика Морава|Мораве]]. Тако Вукан постаде угарски вазал као и босански бан Кулин. Стефан се веровано склонио у Бугарску код Калојана. Врло брзо већ [[1203]]. године између Бугара и Мађара дође до сукоба ради области уз Велику и Јужну Мораву. Мађари су били приморани да се повуку из Браничева, а њихов штићеник Вукан из нишке области. Вукан је морао склопити некакав споразум са братом Стефаном који се могао [[1204]]. или [[1205]]. вратити у Србију на свој владарски престо, а Зету је оставио на управу старијем брату.{{sfn|Логос|2017|p=156}}
 
Вероватно у фебруару [[1208]]. године Сава Немањић је дошао у Србију и донео очево тело, како би било сахрањено у Студеници. У Студеничком типику Сава је записао да је осам година после смрти Симеона дошао „ са часним моштима у Хвосно. И сазнавши владајући син његов Стефан и брат му кнез Вукан, сакупише светитеље, и јереје, и игумане са многим црнцима и са бољарима свим, ... са великом чашћу узеше мошти господина Симеона.”<ref>[http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_SR_AzbucnikPisaca.aspx Антологија српске књижевности], Свети Сава, Сабрана дела. pp. 75, 76. Приступљено 21. 5. 2016.</ref> Из његовог описа тог догађаја се закључује да он тада успео је да измири старију браћу над очевим ковчегом. Постоји предање да се овај сабор догодио у [[Полумир]]у односно у [[Црква Светог Николе у Ушћу|цркви Светог Николе у Ушћу]]), неколико километара северније од манастира Студеница.
* {{Cite book|ref=harv|last=Бубало|first=Ђорђе|chapter=Титуле Вукана Немањића и традиција Дукљанског краљевства|title=Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова|year=2011|location=Беране|publisher=Епископија будимљанско-никшићка|pages=79-93}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Ковачевић|first=Јован|title=Традиција о Дукљанском краљевству код Немањића|journal=Историски часопис|year=1955|volume=5|url=https://books.google.com/books?id=TO96CgAAQBAJ|pages=291-294}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Логос|first= Александар А.|title= Историја Срба I|location=Београд|year=2017|isbn=978-86-85117-37-4 |url= http://www.academia.edu/35327198/%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90_%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%90_I_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4_%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5%D0%BC%D0%B1%D0%B0%D1%80_2017.pdf}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|chapter=Зета у држави Немањића|title=Историја Црне Горе|volume=књ. 2, св. 1|location=Титоград|publisher=Редакција за историју Црне Горе|year=1970|url=https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.1/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.1.pdf|pages=3-93}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Идеа}}