Манастир Хиландар — разлика између измена

м
Уклоњене "референце" "оригиналног" историчара...
м (Уклоњене "референце" "оригиналног" историчара...)
Хиландар је у хијерархији Свете горе на 4. месту по значају. Посматран споља, манастир има изглед [[средњи век|средњовековног]] [[Тврђава|утврђења]], с обзиром да је утврђен [[бедем]]има који су високи и до 30 m. Спољни зидови су у просеку дугачки 140 m и окружују површину која је широка око 75 m. Манастир је овако утврђен пошто је у прошлости, као и остала утврђена монашка насеља на Светој гори, морао да се брани од [[Гусари|гусара]]. Неки сматрају Хиландар једним од првих [[универзитет]]а, у претходничкој форми, а конкретно првим српским универзитетом. Садашњи [[игуман]] манастира Хиландар је [[Методије Марковић]].
 
Манастир Хиландар је изградио грчки монах-светогорац, Георгије Хиландарио. Обновили су га [[Стефан Немања]] (у монаштву Симеон) и његов син [[Свети Сава|Сава]] [[1198]]. године, а у манастиру је [[1199]]. или [[1200]].{{sfn|Логос|2017|p=143-150}} године умро Стефан Немања. Краљ [[Стефан Урош I]] je [[1262]]. године значајно утврдио манастир. Хиландар је нарочито помогао краљ [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]], који је око [[1320]]. године на месту старе подигао нову Цркву [[Ваведење|Ваведења]] [[Богородица|Богородице]]. У време краља и цара [[Стефан Душан|Душана]] Света гора је дошла под његову власт, а то је период највећег просперитета манастира. У вековима [[Османско царство|турске]] владавине, Хиландар су помагали [[Руско царство|руски]] цареви и [[Кнежевина Молдавија|молдавски]] кнежеви у [[16. век]]у, а српски патријарси из [[Пећ (град)|Пећи]] у [[17. век]]у. Почетком [[19. век]]а створена је [[Кнежевина Србија|прва нововековна српска држава]], па је настављена богата традиција хиландарско-српских односа. У новијој историји манастир је значајно страдао [[2004]]. године у катастрофалном пожару, после чега је уследила обнова оштећених грађевина.
 
Хиландар представља једно од најзначајнијих средишта [[Српска култура|српске културе]] и духовности. Кроз векове, релативно заштићен од напада и пљачкања, у сигурности Свете горе Атонске и њене аутономије, био је поштеђен судбине која је задесила скоро све друге српске манастире. У Хиландару је очувана најбогатија колекција оригиналних старих [[рукописна књига|рукописа]], [[икона]] и [[Фреска|фресака]], тако да он у данашње време представља најзначајнију ризницу [[Историја Србије у средњем веку|српске средњовековне]] културе уопште. Манастир се од [[1988]]. године, заједно са осталих 19 светогорских манастира, налази на [[Унеско]]вој листи [[Светска баштина|светске баштине]] у склопу споменика средњег века обједињених под заштићеном целином планине Атос.<ref>{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/list/454/|title=Mount Athos|publisher=[[Унеско|UNESCO]]|accessdate=31. 5. 2017}}</ref>
По завршетку изградње, Симеон се преселио у Хиландар са приличним бројем [[монаштво|калуђера]]. Хиландару је додељено и неколико села у околини [[Призрен]]а, односно Великохочки [[метох]].<ref>{{cite web|url=http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=139|title=Хиландарски поседи и метоси у југозападној Србији (Кособу и метохији)|website=hilandar.info|year=2013|accessdate=1. 6. 2017}}</ref> У међувремену, Сава је поново од [[Алексије III Анђел|византијског цара]] издејствовао нову повељу, у којој цар у потпуности изједначава Хиландар са осталим манастирима на Светој гори и даје му један метох, давно разрушени манастир [[манастир Зиг|Зиг]] (''Иваница'') у унутрашњости полуострва Халкидики.<ref name="autogenerated2"/>
 
Монах Симеон је након осам месеци боравка у Хиландару, умро [[13. фебруар]]а 12001199. године,<ref name="autogenerated2"/>{{sfn|Логос|2017|p=143-150}} а његови земни остаци су били једно време сахрањени у Цркви Ваведења Богородице која више не постоји.<ref name="autogenerated4"/> Према предању из гроба Светог Симеона потиче „чудесна лоза” која увек даје плод.<ref name="autogenerated2"/> Након очеве смрти, Сава се 1200.{{sfn|Логос|2017|p=143-150}} године преселио у [[Кареја|Кареју]], где је подигао [[испосница|испосницу]]. Тамо је најпре написао ''Карејски типик'' 1200. године и то је данас најстарији документ који се чува у ризници Хиландара. Сава је 1200. године написао ''[[Хиландарски типик]]'', којим су одређене норме калуђерског живота у манастиру, као и организација манастирске управе. [[Типик]] је написан по угледу на пролог типика [[константинопољ]]ског манастира Богородице Благодатељице.<ref name="autogenerated2"/>
 
=== [[13. век|XIII]] и [[14. век]] ===