Просветитељство — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15) |
||
Ред 64:
[[Датотека:AdamSmith.jpg|мини|upright|left|200px|Један од предводника шкотског просветитељства био је [[Адам Смит]], отац модерне економске науке.]]
До [[1750]]. у већим [[Шкотска|шкотским]] градовима већ је била створена умрежена интелектуална инфраструктура [[универзитет]]а, дебатних друштава, [[библиотека]], часописа, [[музеј]]а и масонских ложа.{{sfn|Israel|2013|pp=248—249}} Ова мрежа институција у Шкотској била је „претежно либерално калвинистичка, њутновска и по карактеру орјентирана на дизајн, што је играло велику улогу у даљем развоју прекоатлантског просветитељства“.<ref name="HermanTwo">{{harvnb|Herman|2001|pp=}}</ref> [[Волтер]] је у [[Француска|Француској]] изјавио „ми гледамо на Шкотску за све наше идеје о цивилизацији“, а Шкоти су исто тако будно пратили француске просветитељске идеје.{{sfn|Harrison|2012|p=92}} Историчар Брус Ленман је изјавио да је „средишње достигнуће Шкота била нова способност препознавања и интерпретације друштвених прилика.“{{sfn|Houston|Knox|2001|pp=342}} Први значајни филозоф шкотског просветитељства био је [[Francis Hutcheson|Франсис Хачесон]], професор филозофије на [[Универзитет у Глазгову|Универзитету у Глазгову]] од [[1729]]. до [[1746]]. Био је филозоф [[морал]]а који је осмислио алтернативу идејама [[Томас Хобс|Томаса Хобса]], а једна од његових значајнијих доприноса филозофији је [[Утилитаризам|утилитаристички]] и [[конзеквенцијализам|конзеквенцијалистички]] принцип да је врлина оно што по његовим речима „доноси највећу срећу што већем броју људи“. Велики део његових мисли инкорпорисан је у [[научна метода|научну методу]] (природа знања, доказа, искуства и узрока), а неке модерне ставове о односу науке и религије развили су његови штићеници [[Дејвид Хјум]] и [[Адам Смит]].<ref name="Denby">{{Citation| last = | title = The Scottish enlightenment and the challenges for Europe in the 21st century; climate change and energy| journal = The New Yorker| date = 11. 10. 2004.| url = http://www.newyorker.com/archive/2004/10/11/041011crat_atlarge| archiveurl = https://
[[Francis Hutcheson|Френсис Хачесон]], [[Адам Смит]] и [[Дејвид Хјум]] утрли су пут модернизацији Шкотске и целог атлантског света.{{sfn|Israel|2011|pp=233–269, 443-479}} Хачесон, отац шкотског просветитељства, заговарао је политичку слободу и право народа на побуну против тираније. Адам Смит, у свом делу ''[[Богатство нација]]'' (-{''Wealth of Nations''}-) (1776), залагао се за слободу у сфери трговине и светске економије. Хјум је пак развио филозофске концепте који су директно утицали на [[Џејмс Медисон|Џејмса Медисона]] и последично на [[Устав САД]].{{sfn|Daiches|Jones|Jones|1986|pp=}}
|