Просветитељство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
Ред 64:
[[Датотека:AdamSmith.jpg|мини|upright|left|200px|Један од предводника шкотског просветитељства био је [[Адам Смит]], отац модерне економске науке.]]
 
До [[1750]]. у већим [[Шкотска|шкотским]] градовима већ је била створена умрежена интелектуална инфраструктура [[универзитет]]а, дебатних друштава, [[библиотека]], часописа, [[музеј]]а и масонских ложа.{{sfn|Israel|2013|pp=248—249}} Ова мрежа институција у Шкотској била је „претежно либерално калвинистичка, њутновска и по карактеру орјентирана на дизајн,‏ што је играло велику улогу у даљем развоју прекоатлантског просветитељства“.<ref name="HermanTwo">{{harvnb|Herman|2001|pp=}}</ref> [[Волтер]] је у [[Француска|Француској]] изјавио „ми гледамо на Шкотску за све наше идеје о цивилизацији“, а Шкоти су исто тако будно пратили француске просветитељске идеје.{{sfn|Harrison|2012|p=92}} Историчар Брус Ленман је изјавио да је „средишње достигнуће Шкота била нова способност препознавања и интерпретације друштвених прилика.“{{sfn|Houston|Knox|2001|pp=342}} Први значајни филозоф шкотског просветитељства био је [[Francis Hutcheson|Франсис Хачесон]], професор филозофије на [[Универзитет у Глазгову|Универзитету у Глазгову]] од [[1729]]. до [[1746]]. Био је филозоф [[морал]]а који је осмислио алтернативу идејама [[Томас Хобс|Томаса Хобса]], а једна од његових значајнијих доприноса филозофији је [[Утилитаризам|утилитаристички]] и [[конзеквенцијализам|конзеквенцијалистички]] принцип да је врлина оно што по његовим речима „доноси највећу срећу што већем броју људи“. Велики део његових мисли инкорпорисан је у [[научна метода|научну методу]] (природа знања, доказа, искуства и узрока), а неке модерне ставове о односу науке и религије развили су његови штићеници [[Дејвид Хјум]] и [[Адам Смит]].<ref name="Denby">{{Citation| last = | title = The Scottish enlightenment and the challenges for Europe in the 21st century; climate change and energy| journal = The New Yorker| date = 11. 10. 2004.| url = http://www.newyorker.com/archive/2004/10/11/041011crat_atlarge| archiveurl = https://wwwweb.webcitationarchive.org/5z3E5hVjt?url=web/20140422184249/http://www.newyorker.com/archive/2004/10/11/041011crat_atlarge| archivedate =29 22. 0504. 20112014| accessdate = 14. 05. 2017| deadurl = noyes| df = }}</ref> Хјум је постао значајна личност традиције [[скептицизам|скептицизма]] и [[емпиризам|емпиризма]] у филозофији. Он и други мислиоци шкотског просветитељства развили су [[наука о људској природи|науку о људској природи]],<ref name="Magnusson">{{Citation |last=M. Magnusson | title=Review of James Buchan, ''Capital of the Mind: how Edinburgh Changed the World'' | journal=New Statesman |date=10. 11. 2003 | url=http://www.newstatesman.com/200311100040 | archiveurl=https://www.webcitation.org/5z3JQonlV?url=http://www.newstatesman.com/200311100040 | deadurl=yes | archivedate=29. 05. 2011 | accessdate=27. 04. 2014 | df= }}</ref> историјски изражену у делима [[James Burnett|Џејмса Бернета]], [[Адам Фергусон|Адама Фергусона]], [[Џон Милар (филозоф)|Џона Милара]], и [[Вилијам Робертсон (историчар)|Вилијама Робертсона]]. Они су спојили научне студије о томе како се људи понашају у древним и примитивних културама с јаком свешћу о детерминантним силама [[модернитет]]а. Из овог се покрета развила модерна [[социологија]]<ref>A. Swingewood, "Origins of Sociology: The Case of the Scottish Enlightenment", ''The British Journal of Sociology'', tom 21, broj 2 (juni ). (1970). pp. 164.—180. [http://www.jstor.org/pss/588406 in JSTOR].</ref> и Хјумови су филозофски концепти директно утицали на [[Џејмс Медисон|Џејмса Медисона]] (последично и на [[Устав Сједињених Америчких Држава]]) и популаризовани су од стране [[Dugald Stewart|Дугалда Стјуарта]], те су тако постали темељ класичног [[либерализам|либерализма]].<ref>D. Daiches, P. Jones and J. Jones, ''A Hotbed of Genius: The Scottish Enlightenment, 1730-1790'' (1986).</ref> Адам Смит објављује „Богатство нација“ (-{''[[The Wealth of Nations]]''}-), често сматрано првим делом модерне економије. Оно је имало тренутни учинак на британску економску политику која траје и данас у [[21. век]]у.<ref name="Fry">M. Fry, ''Adam Smith's Legacy: His Place in the Development of Modern Economics'' (Routledge, 1992).</ref> Фокус шкотског просветитељства кретао се од интелектуалних и економских тема до научних, као што су радови физичара и хемичара [[William Cullen|Вилијама Кулена]], [[агрономија|агронома]] [[James Anderson|Џејмса Андерсона]], хемичара и физичара [[Joseph Black|Џозефа Блека]] и [[Џејмс Хатон|Џејмса Хатона]], првог модерног [[геологија|геолога]].<ref name="Denby"/><ref name="Repcheck">{{harvnb|Repcheck|2003|pp=117-143}}</ref>
 
[[Francis Hutcheson|Френсис Хачесон]], [[Адам Смит]] и [[Дејвид Хјум]] утрли су пут модернизацији Шкотске и целог атлантског света.{{sfn|Israel|2011|pp=233–269, 443-479}} Хачесон, отац шкотског просветитељства, заговарао је политичку слободу и право народа на побуну против тираније. Адам Смит, у свом делу ''[[Богатство нација]]'' (-{''Wealth of Nations''}-) (1776), залагао се за слободу у сфери трговине и светске економије. Хјум је пак развио филозофске концепте који су директно утицали на [[Џејмс Медисон|Џејмса Медисона]] и последично на [[Устав САД]].{{sfn|Daiches|Jones|Jones|1986|pp=}}