Вукан Немањић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Уклоњене "референце" "оригиналног" историчара...
Ред 27:
== Биографија ==
 
Претпоставља се да је рођен пре него што је Стефан Немања постао велики жупан и да је име добио по деди Стефана Немање али нема сагласности да ли је тај деда био [[Вукан I (велики жупан)|велики жупан Вукан]] (од око 1084. до око 1112), или, према ређем мишљењу, његов синовац Стефан Вукан.
 
Вукан је пред крај очеве владавине добио управу над Зетом. Као управник у [[Српско приморје|Зети]] он се спомиње у једној повељи Стефана Немање коју је велики жупан издао Сплиту. У истој повељи се спомиње његов најмлађи син Растко ([[Свети Сава]]) као управник у [[Захумље|Захумљу]]. Зато да се претпоставља да је повеља издата у периоду 1190-1192.<ref>Краљ Владислав и Србија XIII века : научни скуп, 15-16. новембар 2000. : [зборник радова]. pp. 63.</ref> У једном натпису на цркви у Котору пише да је урезан 1195. године у доба великог жупана Немање и његовог сина Вукана краљ Диоклитије.<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). pp. 279.</ref> Можда је и престолонаследник [[Стефан Првовенчани|Стефан]] такође имао област којом је управљао, или је био уз владарев двор, без неке посебне области.
Ред 35:
Вукан се угледао на раније владаре у Зети који су најкасније од 1077. године носили звање краља и сам је узео титулу „краљ краљевства Далмације и Диоклитије”, а са титулом краља Вукан се јавља у једном натпису из 1195. а од 1197. године у неколико сачуваних одлука градског већа Котора. Вукана је на непопустљиво држање према млађем брату подстакао и пример сукоба принчева Андрије и Емерика око краљевске круне у Угарској. Са папом је организовао [[Диоклејски црквени сабор]].
 
Нема поузданог показатеља да је католичко становништво у Зети тешко подносило претежни утицај православља у Немањиној [[Србија|Србији]]. Вукан се [[1198]]. године обратио папи са молбом да у његову земљу упути легате и појача надзор и утицај западне цркве. [[Папа]] је искористио прилику да ојача свој утицај и почетком [[1199]]. године упутио је у Зету два своја посланика али је шаљући их своју препоруку за њих упутио и врховном владару Србије великом жупану Стефану Немањићу. Вукан је намеравао да користити и помоћ католичке цркве да дође до престола, али римски поглавар није желео да слањем посланика отворено подржи Вукана против брата већ само да ојача утицај римаРима на српске земље. Стефан се држао врло вешто и предусретљиво прима оба папина легата и у писму папи као „свом духовном оцу“ поручује да ће упутити своје посланство у [[Рим]]. Покушао је добити потпуну подршку папе и молио је папу да му пошаље краљевску круну. Тако би добио подршку папе за себе против могућег савеза Вукана и Мађара. [[Папа Иноћентије III]] није могао да се одлучи да Стефану пошаље краљевску круну, због угарског краља и Вукана који су се противили томе.
 
Изгледа да је Вукан разлаз Стефана и његове жене Евдокије око 1201. године искористио да покаже отворено неслагање са братом, јер га је прекорио због грубости према бившој жени, а Евдокији је дао пратњу до Драча. То је можда указало на почетак отвореног разлаза међу браћом. То је поспешило угарске намере и у савезу са Вуканом 1202. године [[Мађари]] су продрли у Србију. Према писању Првовенчаног Вукан „остави заповеди господина и оца својега, и би преступник. Јер изведе иноплеменике на отачаство своје, и одузе ми земље и опустоши их”.<ref>[http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_03_c.html Стефан Првовенчани: Сабрани списи] Приступљено 25. 5. 2016.</ref> Судећи по папским писмима Вукан је био владар Србије у марту 1203. године и у једном делу 1204.<ref>Историја српског народа, I, Београд (1994). pp. 269, 270.</ref> Вукан је постао велики жупан и добио рашке земље и нишку област, а угарски краљ Емерик је узео за себе титулу српског краља и област источно од [[Велика Морава|Мораве]]. Тако Вукан постаде угарски вазал као и босански бан Кулин. Стефан се веровано склонио у Бугарску код Калојана. Врло брзо већ [[1203]]. године између Бугара и Мађара дође до сукоба ради области уз Велику и Јужну Мораву. Мађари су били приморани да се повуку из Браничева, а њихов штићеник Вукан из нишке области. Вукан је морао склопити некакав споразум са братом Стефаном који се могао [[1204]]. или [[1205]]. вратити у Србију на свој владарски престо, а Зету је оставио на управу старијем брату.