Јован Шевић — разлика између измена

767 бајтова додато ,  пре 2 године
нема резимеа измене
| датум_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења = {{застава|Хабзбуршка монархија}}
| датум_смрти = око 1764.
| место_смрти = [[Славеносрбија]]
| држава_смрти = [[Руска Империја]]
| школа =
| војска = {{застава|Хабзбуршка монархија}} до 1750.<br /> {{застава|Руско царство}} (1753-1764)
| војска = {{flag|Русија}}
| године_служења = 1753-1764
| чин = {{зас|Хабзбуршка монархија}} [[потпуковник]]<br />{{зас|Руско царство}} [[генерал-пуковник]]
| чин = генерал
| род = коњица
| јединица = ''Српски Хусарски пук
| битке = [[Седмогодишњи рат]]''
| награде =
| каснији_рад =
}}
 
'''Јован Шевић''' ({{Јез-рус|Шевич, Иван Георгиевич}}) (умро око 1764.) је био српски официр који је половином 18. века предводио сеобу Срба у Русију. Колонисти који су дошли са Шевићем населили су се у области која ће по Шевићевом предлогу бити названа [[Славеносрбија]]. У служби Аустрије стигао до чина потпуковника у [[Војна крајина|Војној крајини]], вршио дужност заповедника [[Поморишка граница|Поморишке границе]].<ref name="ВЕ1"/>
Незадовољан третманом у Аустрији, 1750. напустио војску, добио одобрење и иселио у [[Украјина|Украјину]] око 1.800 Срба, бивших граничара, и неколико млађих официра (укључујући и младог [[Симеон Пишчевић|Симеона Пишчевића]]). Населио је област од [[Бахмут|Бахмута]] до [[Луганск|Лугања]]а, названу [[Славјаносербија|Славјано-Сербија]]. Од Срба досењеника формирао је под својим именом [[Хусари|хусарски]] пук, а 1753. добио је чин генерал-мајора руске војске.<ref name="ВЕ1"/>
 
Његов унук, такође '''Иван Шевић''', као генерал-потпуковник учествовао је у свим ратовима Русије крајем 18. и почетком 19. века. Нарочито се истакао као командант гардијских хусара [[Битка код Лајпцига|у бици код Лајпцига 1813.]] против Француза. Од тада му се губи сваки траг.<ref name="ВЕ1">{{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |date=1975 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=496}}</ref>
 
Шевић и његови људи били су укључени у српски Хусарски пук. Борили су се у војсци Руског царства у ратном периоду, а у периоду мира обрађивали су земљу. Учествовали су у [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњем рату]] под командом [[Стефан Апраксин|Стјепана Фјодоровича Апраксина]]. Славеносрбија је укинута 1764. године, убрзо након Шевићеве смрти. [[Милош Црњански]] је описао миграцију у Русију 1752. године у роману ''[[Сеобе (роман)|Сеобе]]''. Територија некадашње Славеносрбије данас је у саставу украјинске [[Луганска област|Луганске]] и [[Доњечка област|Доњечке области]]. [[Александар Пишчевић]] у својим мемоарима детељно описује та насељавања и разлоге сукоба Хорвата и Шевића, око првенства.
== Види још ==
 
* [[Симеон Пишчевић]]
* [[Славјаносербија]]
== Референце ==
{{рефлист}}
== Извори ==
* Kostić, Mita; Lalić, Sredoje; Gavrilović, Slavko . [https://books.google.rs/books?id=uRZEAQAACAAJ&redir_esc=y Nova Srbija i Slavenosrbija]. Srpsko-ukrajinsko društvo. {{page|year=2001|isbn=978-86-902499-1-6|pages=}}
* {{cite book |last1=Гажевић |first1=Никола |title=Војна енциклопедија (том 9) |date=1975 |publisher=Војноиздавачки завод |location=Београд |page=496}}</ref>
 
[[Категорија:Умрли 1764.]]
[[Категорија:Личности Руско-турских ратова]]