Тврђава је подигнута почетком [[14. век]]а са циљем заштите богатог [[Рударство|рудног]] подручја у коме се експлатисалоексплоатисало [[гвожђе]], [[олово]], [[сребро]] и [[злато]] и које од средине 14. века (од [[1349]]. године кује сопствени сребрни [[новац]]) постаје најзначајнији [[рудник у Србији]], а свој врхунац достиже у доба [[Српска деспотовина|деспотовине]] када су Новобрдски рудници [[деспот]]у [[Ђурађ Бранковић|Ђурђу]] (1427—1456) годишње доносили према различитим изворима 50.000,120.000 или чак 200.000 златних [[дукат]]а. Околина [[Тврђава|тврђаве]] је препуна остатака насеља и [[рудник]]а из тог доба, а прилаз целом подручју је био додатно заштићен утврдама [[Призренац (тврђава)|Призренцем]] и [[Прилепац (тврђава)|Прилепцем]] који су штитили најлакши прилаз новобрдској области са [[југ]]а, из [[Долина|долине]] Биначке Мораве. Сама тврђава се састоји од ''Горњег Града'' у облику неправилног [[Шестоугао|шестоугла]] на врху брда и ''Доњег Града'' који се [[лепеза]]сто шири низ падину ка [[запад]]у, а цео град је био заштићен сувим [[Шанац|шанцем]] са северне и западне стране. Утврђење је своју снагу показало током више [[Османско царство|османлијских]] [[опсада]], поготово током двогодишње опсаде (1439—1441) у време када [[Први пад Деспотовине|српска деспотовина више није постојала]].
Са [[Естетика|естетске]] стране Ново Брдо се истиче употребом [[Мркоцрвена боја|мркоцрвене]] [[Бреча|брече]] која је обликована у правилне [[квадер]]е који су коришћени за израду [[угао|углова]] [[Куле|кула]] и пролазе [[капија]] за разлику од остатка утврде која израђена од обичног [[Сива боја|сивог]] камења (највише [[кречњак]]а). Посебну лепоту новобрдској утврди даје велики [[крст]] на западној кули ''Горњег Града'' изведен у мркоцрвеној бречи који представља [[симбол]] тврђаве. Данас је цео простор некадашње тврђаве у рушевинама, али и поред тога остаци кула сведоче о његовој монументалности и некадашњем богатству.
