Светионик у Александрији — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14) |
. |
||
Ред 1:
[[Датотека:Pharos_of_Alexandria.jpg|десно|мини|250п|Фарос у Александрији на ручно бојеној гравири Мартина Хемскерка.]]
'''Светионик у Александрији''' ({{јез-грч|ὁ Φάρος τῆς Ἀλεξανδρείας}}), један од [[седам светских чуда старог света|седам светских чуда]], је направљен између [[300]]. и [[280. п. н. е.]] на полуoстрву [[Светионик у Александрији|Фаросу]].<ref>{{cite book|first=Peter A.|last= Clayton|chapter=Chapter 7: The Pharos at Alexandria|title=The Seven Wonders of the Ancient World|chapter-url=https://books.google.com/books?id=UU2AAAAAQBAJ|editor1=Peter A. Clayton|editor2=Martin J. Price|location=London|publisher=Routledge|year=2013|isbn=9781135629281|page=[https://books.google.com/books?id=UU2AAAAAQBAJ&pg=PA11 11]}}</ref> Направио га је грчки архитекта [[Сострат]]. Од свих светских чуда, једино је светионик у [[Александрија|Александрији]], поред своје архитектонске чудесности, имао и практичну намену — омогућавао је бродовима безбедан повратак у Велику луку Александрије. У архитектонском смислу, овај светионик је ипак имао највећи значај — то је била највиша грађевина на свету у то време и њена светлост се могла видети на 50 km од александријске обале.<ref>{{cite book|first=Peter A.|last= Clayton|chapter=Chapter 7: The Pharos at Alexandria|title=The Seven Wonders of the Ancient World|chapter-url=https://books.google.com/books?id=UU2AAAAAQBAJ|editor1=Peter A. Clayton|editor2=Martin J. Price|location=London |publisher=Routledge|year=2013|isbn=9781135629281|page=147}}</ref>
Недуго након смрти [[Александар Велики|Александра Великог]] (Македонског), његов намесник [[Птолемеј I Сотер]] преузео је власт над Египтом. Подигао је и узео за своју престоницу Александрију у чијој се близини налази острво Фарос, а за чије име се верује да потиче од речи Пхарао’с, што значи „фараоново острво“. Острво је са обалом било повезано помоћу насипа названог Хептастадион који је постао друга лука Александрије. Услед неповољних услова за пристајање бродова и плитке обале тог региона, изградња светионика је била неопходна.
Линија 11 ⟶ 12:
Од шест уништених светских чуда, светионик је нестао последњи. У списима савременика, Страбоа и Плинија старијег, могу се наћи детаљни описи светионика и начина његовог функционисања. Они описују на који начин је огледало рефлектовало светлост десетинама километара на пучину и износе легенду по којој је огледало такође коришћено и за спаљивање непријатељских бродова пре него што би се уопште и приближили луци. Архитектонски, овај светионик је оставио великог трага и утицаја на касније изграђене светионике дуж Медитерана и у Шпанији, а данас се у романским језицима (француском, италијанском, шпанском) светионик каже „фарос“.
{{Седам светских чуда}}▼
== Напомене ==
* <small>Преузето са интернет презентације https://web.archive.org/web/20090226211926/http://www.zvrk.co.yu/%3C/small>
== Референце ==
{{reflist}}
== Литература ==
{{Refbegin|30em}}
* {{cite book
|last=Al-Bakri|last2=Dozy|first2=Rheinhart P.A.
|last3=Goeje|first3=Michael J. de
|title=Description de l'Afrique et de l'Espagne, (Description of Africa and Spain)
|year=1866
|publisher=Leyde, E.J. Brill
}}
* {{cite book
|last=Clarie|first=Thomas C.
|title=Pharos – A Lighthouse For Alexandria
|year=2009
|publisher=Back Channel
|isbn=978-1-934-58212-1
}}
* {{Cite book
|last=Clayton|first=Peter
|last2=Price|first2=Martin
|title=The Seven Wonders of the Ancient World
|year=1988
|publisher=Dorset
|isbn=0-880-29393-4
}}
* {{cite book | last = Eickhoff | first = Ekkehard | title = Seekrieg und Seepolitik zwischen Islam und Abendland: das Mittelmeer unter byzantinischer und arabischer Hegemonie (650-1040) | publisher = De Gruyter | year = 1966 | language = German |ref=harv}}
* {{Cite book
|last=Haas|first=Christopher
|title=Alexandria in Late Antiquity: Topography and Social Conflict
|year=1997
|publisher=Johns Hopkins
|isbn=0-8018-8541-8
}}
* {{Cite book
|last=Levi-Provençal|first=Évariste|authorlink=Évariste Lévi-Provençal
|title=Une Description Arabe Inédite du Phare d'Alexandrie,(An Unpublished Description of the Lighthouse of Alexandria), extract from Mémoires de l'Institut Francais
|year=1935
|publisher=unpublished
}}
* {{Cite book
|last=Trethewey|first=Ken
|title=Ancient Lighthouses
|year=2018
|publisher=UK
|isbn=978-0-9926573-6-9
}}
* Harris, William V., and Giovanni Ruffini. 2004. ''Ancient Alexandria Between Egypt and Greece''. Leiden: Brill.
* Jordan, Paul. 2002. ''The Seven Wonders of the Ancient World''. Harlow: Longman.
* Polyzōidēs, Apostolos. 2014. ''Alexandria: City of Gifts and Sorrows: From Hellenistic Civilization to Multiethnic Metropolis''. Chicago: Sussex Academic Press, 2014.
* Thompson, Alice. 2002. ''Pharos''. London: Virago.
* Tkaczow, Barbara, and Iwona Zych. 1993. ''The Topography of Ancient Alexandria: An Archaeological Map''. Warszawa: Zaklad Archeologii Śródziemnomorskiej, Polskiej Akadmii Nauk.
{{Refend}}
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Pharos of Alexandria}}
{{Library resources box |by=no |onlinebooks=yes |others=yes |about=yes |label=Lighthouse of Alexandria
|viaf= |lccn= |lcheading= |wikititle= }}
* -{[https://member.ancient.eu/Lighthouse_of_Alexandria/ Ancient History Encyclopedia - Lighthouse of Alexandria]}-
* -{[https://archive.org/stream/cu31924023289345#page/n161/mode/2up Description of Alexandria and the Pharos] in the ''[[Zhu fan zhi]]''}-
* -{[https://www.opendemocracy.net/north-africa-west-asia/amro-ali/frightening-vision-on-plans-to-rebuild-alexandria-lighthouse A frightening vision: on plans to rebuild the Alexandria Lighthouse]}-
* -{[http://www.pbs.org/wgbh/nova/sunken/ PBS Nova program about the recovery of artifacts from the site]}-
▲{{Седам светских чуда}}
{{Authority control}}
{{DEFAULTSORT:Светионик у Александрији}}
[[Категорија:Седам светских чуда]]
| |||