Беодра — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 49:
Беодрани нису пресељени с Акаче и Керектова добровољно. Насељавање Беодре је почело најпре око главног друма, на паравцу Нови Бечеј – Кикинда, где се формирао "велики сокак". Најпре је Беодра била мало насеље на данашњем њеном југозападном делу.
Пре насељавања Беодре, становници Болдије и Керектова су се сахрањивали на акачком гробљу, на Чоту. Ново гробље је одређено на северној граници села (данашњи центар села), а касније је и треће. Сва та гробља данас више не постоје, последња два су измештена 1876—1878. године на источну страну Беодре, јер се насеље ширило према северу.
Православци у Беодри, кретање током 19. века: 1828. године било их је 1802; 1851. - 1808; 1860. - 2100; 1878. - 1985; 1891. - 1984 становника. Губитак у људству од 116 душа, у периоду 1860-1891. године био је до тада ненадокнадив.<ref>"Српски сион", Сремски Карловци 31. јул 1894.</ref>
Поред Срба и Мађара, у Беодру су се досељавали и други, пре свега Јевреји, Немци (организовано, довео их је спахија Карачоњи 1795, 1797 и 1805. године) и Цигани. После комунистичке револуције у Русији је у Беодру дошло и нешто Руса. Јеврејско становништво је уништено у [[Други светски рат|Другом светском рату]], а Немци су исељени после тог рата. Током XX века се број Рома веома увећао. Беодрански Цигани су углавном православне вере и највећим делом су се развили од фамилије Стојков.
| |||