Ђорђе Јоановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 26:
== Биографија ==
Ђорђе Јоановић је рођен [[1871]]. године у [[Беч]]у, од оца Харитона и мајке Марије. Породица Јоановић потиче из [[Банат]]а, из [[село|села]] [[Беодра]] (данас је Беодра насеље у оквиру села [[Ново Милошево]]).<ref name="1." /> Отац '''Харитон Јовановић''' био је управник имања бечког барона Сене, у Бечу; барон је био кум на крштењу малог Ђорђа.<ref>"Време", Београд 30.јануар 1932.</ref> Брат Симеон је био српски конзул, аутор вишеделне књиге ''Новопазарски санџак 1878-1900''.
Ђорђе Јоановић је у Бечу завршио прво основну школу а затим престижну гимназију „Кајзер и Кениг“. Уписао је [[Медицински факултет у Бечу]] и дипломирао [[1895]]. године. Запошњава се на факултету као асистент и полаже пост-дипломске студије. Радио је као асистент 1895-1899. године у Институту за патолошку хистологију и бактериологију. Затим се опет као асистент пребацио на Институт за општу и експерименталну патологију и ту радио 1899-1904. године. За [[доцент]]а је промовисан [[1904]]. године, ванредни професор Опште и експерименталне патологије на Бечком Медицинском факултету постаје [[1910]]. године, а редовни професор [[1919]]. године. У то време је био шеф Одељења за патологију Опште болнице у Бечу и радио напредне [[експерименти|експерименте]] из патологије у престижним лабораторијама Института за патологију у Бечу.
Ред 36:
Био је дописни члан [[Српска академија наука и уметности|Српске краљевске академије]], почасни члан [[Матица српска|Матице српске]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], стални делегат [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] при Међународној канцеларији за јавну хигијену у [[Париз]]у, члан немачког и чешког онколошког Комитета за сузбијање [[рак (болест)|рака]], члан редакција бројних медицинских часописа, председник [[Српско лекарско друштво|Српског лекарског друштва]], председник [[Југословенско лекарско друштво|Југословенског лекарског друштва]], предавач за војни санитет и члан Санитетског савета [[Југословенска војска|Војске Краљевине Југославије]], председник [[Микробиологија|Микробиолошког]] друштва Краљевине Југославије, председник [[Фонд за помоћ сиромашним студентима|Фонда за помоћ сиромашним студентима]], представник Краљевине Југославије у [[Свесловенски лекарски савез|Свесловенском лекарском савезу]] и на многим међународним [[рак (болест)|канцеролошким]] конгресима, члан Комитета међународног института за [[географија|географску]] патологију, уредник Српског архива за медицину.
Јоановић је био декан београдског Медицинског факултета и директор Патолошког института. изабран је 1928. године за редовног члана Главног просветног савета у Београду. Одликован је 1928. године краљевским Орденом Св. Саве II реда. Сарађивао је стално са два најугледнија медицинска листа у Европи. Први његов стручни рад објављен је 1899. године и у њему се бавио пореклом и значајем "плазмичних ћелија" током патолошких процеса.
=== Крај живота ===
Преминуо је под неразјашњеним околностима, приликом упада жандармерије на Медицински факултет, 28. јануара [[1932]]. године. Наводно је страдао после расправе с жандармима и оптужбе да је скривао студенте, који су тада били организовали протесте у Београду.
Новине су тада навелико писале да је професор у ствари извршио самоубиство, вешањем у свом стану у Патолошко-анатомском институту у Београду.<ref>"Време", Београд 29. јануар 1932.</ref> Јоановић је био самац, становао је на другом спрату института. Човек који се сасвим посветио научном раду; није се женио, нити имао потомке. Иако се радило о самоубиству Патријарх српски је одобрио да се одржи опело над покојником(?). Уз велике почасти и присуство мноштва грађана, сахрањен на гробљу у завичајној Беодри, где је живео на свом имању његов брат Симеон Јоановић (умро 1934)<ref>"Време", 4. мај 1934.</ref>, конзул у пензији.
== Научни рад ==
| |||