Ђорђе Јоановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 28:
 
== Биографија ==
Ђорђе Јоановић је рођен [[1871]]. године у [[Беч]]у, од оца Харитона и мајке Марије (рођ. Влаховић, из Великог Бечкерека). Породица Јоановић потиче из [[Банат]]а, из [[село|села]] [[Беодра]] (данас је Беодра насеље у оквиру села [[Ново Милошево]]).<ref name="1." /> Деда поп Аксентије Јоановић рођен је и био православни свештеник у Беодри. Поп Аксентије је био велики пријатељ са колегом свештеником, поп Дионизијем Јакшићем (родом из суседног [[Карлово (Банат)|Карлова]]) - оцем сликара и песника [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]]. Породично пријатељство је повезало и њихову децу; поповски синови Харитон и Ђура су такође блиски. Имућни Бечлија "Каритон" - секретар бечког барона Сине, постаје мецена младом уметнику Јакшићу.<ref>https://www.artiscenter.com/?p=5960</ref> Отац Ђорђев, '''Харитон Јовановић''' (1824-1884) адвокат и сенатор, био је управник имања (настојатељ) "аустријског жељезничког магната" - бечког барона Симона Сине, у Бечу; барон је био кум на крштењу малог Ђорђа.<ref>"Време", Београд 30.јануар 1932.</ref> Мајка Марија се као млада удова Новосађанина Младена Татарског, тада трговкиња у Великом Бечкереку, удала пчетком 1868. године за Харитона, секретара барона Сине. Брат [[Симон Јовановић]] (1868-1934) је био аустријски вицеконзул у Београду (1885-1897), па од 1901. године цивилни комесар (Аустроугарске) у Пљевљима. На основу сазнања стечених на том (обавештајном) задатку, постао је аутор вишеделне књиге ''Новопазарски санџак 1878-1900''. Живео је дуже време у Београду и Цириху.
 
Ђорђе Јоановић је у Бечу завршио прво основну школу а затим престижну гимназију „Кајзер и Кениг“. Уписао је [[Медицински факултет у Бечу]] и дипломирао [[1895]]. године. Запошњава се на факултету као асистент и полаже пост-дипломске студије. Радио је као асистент 1895-1899. године у Институту за патолошку хистологију и бактериологију. Затим се опет као асистент пребацио на Институт за општу и експерименталну патологију и ту радио 1899-1904. године. За [[доцент]]а је промовисан [[1904]]. године, ванредни професор Опште и експерименталне патологије на Бечком Медицинском факултету постаје [[1910]]. године, а редовни професор [[1919]]. године. У то време је био шеф Одељења за патологију Опште болнице у Бечу и радио напредне [[експерименти|експерименте]] из патологије у престижним лабораторијама Института за патологију у Бечу.