Ђорђе Јоановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 42:
Јоановић је био декан београдског Медицинског факултета и директор Патолошког института. изабран је 1928. године за редовног члана Главног просветног савета у Београду. Одликован је 1928. године краљевским Орденом Св. Саве II реда. Одмах након Јоановићеве смрти основан је један (новчани) "Фонд" под његовим именом, за најбоље годишње темате из експерименталне патологије
=== Крај живота ===
Линија 49 ⟶ 47:
== Научни рад ==
Ђорђе Јоановић се рано у свом научном раду определио за тада нову област у медицини - [[онкологија|онкологију]]. У Бечу се бавио напредним експериментима код онколошких обољења и проучавао [[епидемиологија|епидемиологију]] карцигногенезе. Већ његов први научни рад који се односио на порекло [[плазмоцита]] је био врло запажен а открићем концепта аутоагресије у медицини, др Ђорђе Јоановић је постао један од најзначајнијих научника из области медицине свога времена. За свој научни рад у медицини [[1903]]. године је добио награду [[Белгијска краљевска академија наука|Белгијске краљевске академије наука]]. Сарађивао је стално са два најугледнија медицинска листа у Европи. Први његов стручни рад објављен је 1899. године и у њему се бавио пореклом и значајем "плазмичних ћелија" током патолошких процеса. Написао је 58 научних радова из области опште патологије.
== Извори ==
{{reflist}}
| |||