Колективна интелигенција — разлика између измена

нема описа измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9))
Нема описа измене
Понашање социјалних инсеката вечити је предмет фасцинације природњака и свакако једна од највећих научних загонетки. Вековима се сматрало, а тако многи мисле и данас, да заједницом социјалних инсеката управља некакав виртуелни мистериозни ентитет, способан да координира активностима осталих јединки. Чак и неки савремени писци научне фантастике, као што је Мајкл Крајтен, изнова оживљавају више од једног века стару идеју мистериозног духа кошнице, која се први пут спомиње у књизи [[Живот пчела]], славног белгијског књижевника и нобеловца [[Морис Метерлинк|Мориса Метерлинка]]. Крајтен у својој новели [[Жртва]] пише о роју вештачких наноробота, налик роју инсеката, предвођених неком врстом „колективног ума“, који им омогућава да доносе сложене одлуке, па чак и да антиципирају будуће догађаје.
 
Дуго се сматрало да је [[Матица (пчела)|матица]], пре свих, тај [[супервизор]] који сакупља информације, надгледа догађаје у заједници и управља пословима [[Пчела радилица|радилица]], издајући им одговарајућа „наређења“. Међутим, данас знамо да нема никаквог „духа кошнице“ и да реалност ипак није толико тривијална, али и ништа мање интересантна. Недавна открића показала су да је овакво становиште, да се неком заједницом управља хијерархијски и централизовано, заправоу ствари потпуно погрешно. Наиме, ниједан социјални инсект није сам по себи ни приближно способан да има глобални увид, нити да централизује информације о стању читаве заједнице, а камоли да контролише како радилице обављају послове. Нема ничега налик надзорнику или управљачу, већ заједница пре подсећа на децентрализовани систем сачињен од аутономних јединица, чије се понашање може описати само на основу једноставне релације стимулус–надражај.
 
Генерално, сваки појединачни социјални инсект опремљен је релативно сиромашним репертоаром понашања. Када су, рецимо, мрави у питању, свака јединка може у просеку да испољи око 20 различитих елементарних облика понашања према [[Едвард Вилсон|Едварду Вилсону]], а организованост која емергира појављује се, израња, на нивоу заједнице почива на интеракцијама међу јединкама које испољавају сасвим једноставне облике понашања. Штавише, видећемо да неком појединачном социјалном инсекту није ни неопходна било каква индивидуална представа, нити било каква когнитивна мапа, упутство или експлицитно знање о глобалном стању ствари у заједници, а да су кључни појмови који описују понашање заједница социјалних инсеката децентрализација, стигмергија и самоорганизација.
 
=== Самоорганизација ===
Познато је да мрави међусобно комуницирају помоћу хемијских супстанци које се називају феромони и, када неки мрав пронађе локацију богату храном, брзо се враћа у гнездо остављајући за собом феромонски траг, односно путоказ осталим радилицама из гнезда према извору хране. Следећи [[мрав]] који је испратио траг свог претходника оставиће, такође, дуж пута који је прешао, свој сопствени феромонски траг чиме ће појачано означити путању према храни. Формирање трага резултат је следеће повратне спреге: што више мрава користи траг, он постаје још привлачнији осталим мравима. Наравно, феромонски траг може да нестане након извесног времена, ако не буде више мрава који ће остављати феромоне, због тога што је извор хране исцрпљен до краја. Удаљеност гнезда од извора хране веома је битна у овом контексту. Када је заједница мрава суочена са краћом и дужом путањом до извора хране, а суочена је заправоу ствари са безброј могућих путања, после извесног времена, а уз помоћ трагова које су оставили претходници, одлучиће се за најкраћу путању. У почетку, мрави ће, да би дошли до хране, користити обе путање. Прва два мрава кренуће, један дужим, а други краћим путем. Онај који је кренуо краћим путем први ће се вратити у гнездо, а његовим путем, пратећи феромонски траг, одлази други мрав. Нешто касније, први мрав који се кретао дужом путањом вратиће се у гнездо, а његовим путем кренуће следећи мрав и тако даље. Због тога што је краћи и што је потребно мање времена за његов прелазак, краћи пут ће убрзо постати много привлачнији мравима јер је туда прошао већи број мрава који је оставио већу количину феромона, што ће само још више привући остале мраве да се упуте за њиховим феромонским трагом.
 
== Ројеви и мозгови ==
Најбољи део целе приче је што неки савремени неуробиолози, као што је Томас Сили, сматрају да је понашање пчелињих ројева изузетно подсећа на оно што се одиграва у мозговима примата. У својој недавно објављеној књизи [[Пчелиња демократија]], новине [[Универзитет Принстон|Универзитета Принстон]], истиче да би некоме овакво поређење можда могло да делује бизарно пошто су ројеви и мозгови крајње различити биолошки системи чије се подјединице – пчеле и неурони – дијаметрално разликују. „Међутим, ако рој пчела посматрамо као 1,5 килограм пчела које одлучују, а мозак као масу неурона, такође тешку 1,5 килограм, која такође одлучује, онда испада да су ови природни системи заправоу ствари изузетно слични пошто су и један и други обликовани кроз процес природне селекције као сазнајне јединице способне да прихвате и процесуирају информације са циљем доношења одлуке.“ Штавише, према Томасу Силију, и ројеви и мозгови су демократски системи одлучивања лишени централне фигуре лидера у одлучивању која поседује синоптичко знање и изузетну интелигенцију и која усмерава све остале у најбољем правцу деловања. Уместо тога, и у мозговима и у ројевима, процес одлучивања је широко распршен на ансамбл релативно малих јединица за процесуирање информација, од којих свака поседује минијатуран део укупне количине информација употребљених приликом доношења коначне одлуке. Тешко је отети се утиску.<ref>Томас Сили.2010. Пчелиња демократија. Принстон</ref> Закључак аутор [[Пчелиња демократија|Пчелиње демократије]], да је природна селекција организовала пчелиње ројеве и мозгове примата на интригантно сличне начине како би изградила првокласне групе за доношење одлука сачињене од скупа слабо информисаних и сазнајно ограничених јединица.
 
== Мудрост гомиле ==