Копривница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 43:
Крајем 18. века у Копривници је отворио трговачку радњу Јаков Љубичић родом из Жегара, по повратку из Русије. Копривнички купац Тома Лацковић претплатио се 1803. године за чувену Стојковићеву књигу "Физика".<ref>Атанасије Стојковић: "Физика", будим 1801-1803.</ref> Копривчанин Павел Решковац је 1814. године набавио преведену Фенелонову књигу о Телемаху.<ref>Фенелон: "Прикљученија Телемака сина Улисова", превод, Беч 1814.</ref> Вукову књигу "Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона"" купио је 1849. године у Копривници, Иван Ткалец бележник општински. Стеван Решковац из Копривнице је 1856. године платио да се излије једно звоно за сиромашну православну цркву у [[Вировитица|Вировитици]].
Месни пароси у Копривници у првој половини 19. века били су калуђери из [[Манастир Лепавина|Лепавине]]. Када је Копривницу посетио пре 1833. године [[Јоаким Вујић]] путописац и књижевник српски, парох је био отац Генадије. Домаћин калуђер Генадије је живео са ђаком Симом, који му је служио. Копривница је тада по његовом опису краљевска варош у Крижевачком комитету, на обали реке Драве. Место има око 600 домова са 7.000 становника. Постоји српска православна црква и неколико српских трговачких кућа.<ref>Јоаким Вујић: "Животоописаније и чрезвичајна његова прикљученија", Карловац 1833.</ref>
"Високоучени" учитељ Марковић је био 1828. године скупљач претплате за Волтерову књигу преведену са немачког превода на српски језик. Претплату су дали: парох Алексије Огњановић јеромонах манастира Лепавине, Игњатије Деметровић градски физикус (лекар), Георгије Лацковић магистратски асесор и школски надзиратељ.<ref>Волтер: "Задиг или опредељење", превод, Будим 1828.</ref> Марковић је себе представљао да је учитељ српског, немачког и хрватског језика.<ref>Јован Поповић Стерија: "Бој на Косову или Милан Топлица и Зораида...", Будим 1828.</ref> Године 1831. "благоразумни" [[Стефан Марковић]] српски учитељ је сада допринео изласку књиге "Свеславље или Пантеон", Јевте Поповића.<ref>Јевта Поповић: "Свеславље или Пантеон", Будим 1831.</ref> Марковић је у младости био учитељ у Копривници, где је превео са немачког роман "Возарска дјевица" и објавио га у Карловцу. Он је после прешао у Кнежевину Србију где је постао министар а касније као пензионисани члан Совјета, умро у Бечу крајем 1864. године.<ref>"Даница", Нови Сад 1864.</ref>
| |||