Летопис — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Летопис''' је [[Историја|историјски]] [[žanr|жанр]] све[[Словени|словенске]] [[Књижевност|књижевности]], који представља временски, више или мање детаљан запис историјских догађаја. Запис догађаја сваке године посебно, у летописима обично почиње речима: „Лета…" или „У лето..." (то јест „Године… (те и те)"), одакле и потиче назив — летопис, а вештина писања летописа се назива '''Летописање'''. У [[Византијско царство|Византији]] [[Аналогија|аналогно]] летописима, биле су [[Хроника|хронике]], а у [[Западна Европа|западној Европи]] - [[анали]].
 
Летописи су се доста сачували у такозваним „списковима“ [[14. век|XIV]] - [[18. век|XVIII века]]. Под списком се подразумева „преписивање“ од другог извора, па се долази до закључка да су летописи заправоу ствари - '''[[Зборник|зборници]]''', а да њихови први извори нису дошли до нас, а у [[историја српског народа|српској историји]] се управо користи тај термин.
 
Руски летописи сачувани су у многим списима. Најстарији су летописи монаха Лаврентија ([[Лаврентијевски летопис]], судећи по години − [[1377]].), и [[Ипатијевски летопис]] XIV века (по називу [[Ипатијевски манастир|Ипатијевског манастира]] код града [[Кострома|Костроме]], где се она чувала). Али, у њиховој основи је старији свод с почетка [[12. век]]а. Тај летописни свод, познат под именом «[[Повест минулих лета]]», јесте први [[Кијев]]ски летопис.