Црква Свете Ане у Доњој Вријеској — разлика између измена

нема резимеа измене
мНема описа измене
Нема описа измене
| longd = 17 | longm = 16 | longs = 9.01 | longEW = E
}}
'''Манастир Свете Ане''' је [[манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] која се налази у [[Доња Вријеска|Доњој Вријеској]] недалеко [[Дарувар]]а, и припада невеликој групискупини релативноосредње добро сачуваних готичких сакралних грађевина на подручју [[Славонија|Славоније]]. Манастир припада [[Епархија славонска|Епархији славонској]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].<ref>[http://eparhija-slavonska.com/manastiri/ Манастир Ораховица]</ref>
 
== ИсторијаПрошлост ==
Ради се о једнобродној, за славонске прилике релативноосредње великој [[Грађевина|грађевини]] са светиштем дугим 8 m и бродом дугим 14 m. Цркву је [[1412]]. године саградио католички ред Павлина. Напуштена је [[1542]]. године након османског освајања. За времевријеме турске власти грађевина је доста пропала. [[Свод]] који је покривао брод и светиште је паопало, па је касније замењензамијењен кровом, но о изворном изгледу унутрашњости сведочесвједоче и данас остаци ребара. Када су они напустили Манастир, на рушевине долази патријарх Арсеније Чарнојевић, а пакрански монаси (предвођени игуманом Нићифором Јовановићем) 1730. године обнављају запустелизапустјели Манастир. Када су цркву уредили они су по дозволи грофа Локателија, комаданта Славоније 1731. године уселили.
 
Почетком [[18. вијек]]а Света Ана је адаптиранаобновљена за православно богослужење. Неко је времевријеме била чак и седиштесједиште православног манастира (1735—1775), након чега је припала оближњем [[Манастир Пакра|манастиру Пакри]]. Крајем 18. векавијека одузета је од овог манастира и подређена парохији у [[Велики Бастаји|Великим Бастајима]]. Од тада грађевина је почела пропадати тако да је напослетку 1852. године морала бити потпуно затворена због опасности од урушавања [[кров]]а.<ref>{{Cite web|url=http://eparhija-slavonska.com/html/latinica/manastiri.html |title=Манастир Свете Ане (епархија славонска) |accessdate=17. 3. 2012 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120424004116/http://eparhija-slavonska.com/html/latinica/manastiri.html#svana |archive-date=24. 4. 2012 |dead-url=yes }}</ref>
 
== Прва обнова ==
Овако лоше стање Свете Ане подстакло је њену прву обнову у [[19. веквијек]]у. Главни покретачи обнове били су први конзерватор у [[Хрватска|Хрватској]] и [[Славонија|Славонији]], [[Иван Кукуљевић Сакцински]], затим епископвладика православне ПакрачкеПакрачког епархијевладичанства (на чијој се територији налази црква Свете Ане), Стефан Крагујевић, и игуманнастојатељ Манастира Пакре, [[Гедеон Пауновић]]. С обновом се настојало почети већ 1859, када је Света Ана поново стављена под управу манастира Пакре, но на крају је до ње дошло тек дведвије године касније због противљења грофа Јулија Јанковића, власника земље која је окруживала капелу, а који се бојао да ће обнова ове грађевине угрозити његов поседпосјед.<ref>{{Cite web|url=http://www.svetigora.com/node/18024 |title=Прослављена слава манастира Свете Ане у Славонији |accessdate=1. 4. 2017 |archive-url=https://web.archive.org/web/20170402081459/http://www.svetigora.com/node/18024 |archive-date=2. 4. 2017 |dead-url=yes }}</ref>
 
ИнтервенцијеУплитање које су учињене на Светој Ани 1861. године готово да нису имале никакав стилски, већ искључиво практичан карактер. Поправљен је кров како црква не би даље пропадала и дограђен је једноставни дрвени [[звоник]].
 
== Друга обнова ==
Друга обнова Свете Ане изведена је између [[1904]]. и [[1907]]. године. Иако и при овој обнови све првобитно планиранезацртано интервенцијеуплитањем нису изведене, због недостатка средстава, ипак је дошло до много опсежнијих захвата у поређењу са ситуацијомстањем из 1861. године. Поправљене су контрафоре, дограђен је врх главног прочеља, метални звоник на крову, као и дрвени кор у унутрашњости. Већина је додатака изведена у готичком стилу, у складу с уобичајеним приступом рестаурацијиобнављањем средњовековних споменика, стилу у којем је грађевина саграђена у [[15. веквијек]]у. РестаурацијуОбанављање је пројектоваоплаћао архитекта [[Винко (Винзенз) Раухер]], ученик најзначајнијег архитекте неоготике у Аустроугарској монархији [[Фридрих фон Шмит|Фридриха Шмита]], ком је био поверенповјерен целицијели низ сличних пројеката на градњи нових и рестаурацијиобнављањем старих, како католичких тако и православних цркава у Хрватској. По Раухеровим је пројектима изведен и нови иконостас у унутрашњости. [[Иконе]] не [[иконостас]]у извео је сликар Марко Перош, професор Школе за уметностумјетност и обрт у [[Загреб]]у. Сликар [[Иван Друсани]], такође из [[Загреб]]а, извео је ново декоративно осликавање с мањим бројем фигуралних поља, које је касније прекречено.
 
Црква Свете Ане данас се поново налази у јако лошем стању и претипријети јој пропадање.
 
== Види још ==
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{reflist}}
 
== Књижевни помен ==
== Литература ==
* [http://hrcak.srce.hr/file/92067 Historicističke obnove crkve Svete Ane u Donjoj Vrijeskoj, Scrinia Slavonica, Vol.9 No.1, Slavonski Brod, (2009). стр. 125—160.] {{hr}}
 
* [http://www.skdprosvjeta.com/page.php?id=29 Света Ана]
* [http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:794052-Mati-Gerasima-sama-uz-vucjaka-sluzi-svom-narodu Мати Герасима сама уз вучјака служи свом народу („Вечерње новости”, 12. мај 2019)]
* [https://www.zapadnisrbi.com/pravoslavlje/manastiri-i-crkve/143-manastir-sveta-ana]
 
{{Манастири Епархије славонске}}
 
[[Категорија:Цркве у Хрватској]]
[[Категорија:Манастири Епархије пакрачко-славонске|Света Ана]]
Анониман корисник