Манастир Ораховица — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Враћене измене 89.164.122.250 (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић)
ознака: враћање
Нема описа измене
| опис_слике = Манастир Ораховица
| држава = {{застава|Хрватска}}
| година оснивања = [[15. веквијек]]
| ктитор =
| локација = [[Дузлук]]
| longd = 17 | longm = 52 | longs = 40.7 | longEW = E
}}
'''Манастир Ораховица''' је српски [[Православље|православни]] [[манастир]] на простору [[Епархија славонска|Славонске епархије]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], у подножју планине [[Крндија|Крндије]]. У историјским изворима помиње се још и под називом '''Ремета''' и '''Дузлук'''.<ref name=autogenerated1>[http://www.skdprosvjeta.com/page.php?id=27 Skd Prosvjeta], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
 
== Прошлост ==
Први помени манастира под називом [[Ремета]] (што значи - пустиња монашка) потичу из краја [[15. веквијек]]а. Наводно је тај српски манастир из 11. векавијека, а чинило га је неколико конака.<ref name=automatski_generisano1>"Време", Београд 1938. године</ref> Потоње име је добио по истоименом оближњем селу осам километара удаљеном, а које је никло тек након градње "цркве са кубетом". Налазио се далеко у шуми, у једној ували усред Папука. Саборни [[храм]] манастира посвећен је [[Свети Никола|Светом Николи]], који је подигнут на мјесту старије [[Црква брвнара|цркве брвнаре]], у 15. векувијеку. У прошлости манастир је био значајан преписивачки центар.<ref>[http://www.atlantaserbs.com/learnmore/monasteries_and_towns/Slavonija-manastiri.htm Manastiri u Slavoniji], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
 
У вријеме обновљења [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]], [[1557]]. године, за патријарха Макарија Соколовића, у манастиру Ораховици је сједиште ПожешкеПожешког митрополијевладичанства, првог српског православног владичанства на подручју Славоније.
При повлачењу крајем [[17. век|17. вијека]] Турци су запалиле манастир Ораховицу и околна српска села, а калуђере и српски народ убијали и прогонили. Недуго послије тога на рушевине светониколајевског манастира долазе [[калуђер]]и из [[Манастир Липље|манастира Липље]] и [[Манастир Ступље|Ступље]] из [[Босна|Босне]] који га обнављају. Послије повлачења турских хорди нову опасност по српски православни живаљ у Славонији чини [[Католичка црква|Римокатоличка црква]] са својим програмом уније. Пријетила је опасност и манастиру Ораховици, али [[1693]]. године манастир посјећује српски патријарх [[Арсеније Чарнојевић]]. Виђен је 1938. године у манастирској ризницикњигохранилници, велики златни крст који је даровао манастиру Патријарх током тог боравка.<ref name=automatski_generisano1 />
 
У манастиру је остала као драгоценостдрагоцјеност, митра почившег епископавладике Василија Рајића, који је умро 1714. године. Аустријски цар Карло VI је 1726. године "под притиском масе верникавјерника" признао манастиру законска права, давањем повеље. Католичка црква и њен заштитник држава су покушавали да поунијате православно становништво у том крају. Давајући српским народним вођама грофовске титуле и огромне поседепосједе, радили су преко њих. Али грофови Срби, породице Јанковић, Пејачевић, Артуковић, Михаљевић прешли су у католичку верувјеру, али и остали идејоммишљем уз српски род још стотине године. Тако су два члана грофовске породице Михаљевић, чији су очеви постали католици, ипак били сахрањени у поду манастирске цркве.
 
Године 1758, манастир Ораховица је обновљен. У времену од [[1775]]. до [[1777]]. године, са јужне стране подигнут је нови [[Конак (манастир)|конак]]. Манастир је оштећен [[1804]]. године, приликом [[земљотрес]]а, а обновљен је тек [[1835]]. године у вријеме игумана Александра Личинића. Између два рата, [[1938]]. године, манастир је генерално обновљен.
У [[Други светски рат|Другом свјетском рату]] манастирско братство због опасности и притиска напушта своје обитавалиште. Теофан Драгутиновић, манастирски настојатељ, прије одласка сакрива највредније драгоцјености манастирске ризнице. У току љета [[1941]]. године група музеалаца из [[Загреб]]а проналази их и односи у Загреб гдје су биле све до [[1983]]. године, када су враћене Епархијивладичанству славонскојславонском. Током рата у манастирским конацима смјењују се [[усташе]] и [[домобрани]]. [[Партизани]] су [[1943]]. године запалили конаке манастира Ораховице.
 
Виктор Новак у Магнум Кримену пише да је [[Алојзије Степинац|Степинац]] од [[Анте Павелић|Павелића]] тражио овај манастир, јер је по њему он некада био католички. Наравно, ради се о језуитској мегаломанији, јер не постоје подаци о томе да је ова света обитељ икада била католички [[самостан]].
У послијератним данима манастир је био у јадном стању све док није дошао за настојатеља Милутин Амиџић, који је у тешким поратним данима без државне помоћи враћа живот овој славонској светињи.
 
У вријеме Другог светскогсвјетског рата манастир је опустошен. Током [[Рат у Хрватској|ратова на територији бивше СФРЈ]] поново је страдао [[1991]]. године када су га напустила посљедња два монаха. Манастир је од тада без монаштва.<ref name=autogenerated1 />
 
Два велика сабора одржавају се сваке године у манастиру Ораховици, на дан Преноса моштију светитеља Николаја (22. маја), и на Преображење (19. августа). У манастиру се и данас чувају мошти свете Анастасије.
 
== Манастир ОраховицаСветиња као логор за Србе ==
 
И у другим местимамјестима Србе су затварали у црквебогомоље и у њима злостављали, неке православне црквебогомоље биле су за извесноизвјесно времевријеме претворене у усташке логоре, као што је био случај са манастиром ОраховицаОраховицом у Славонији.<ref name="automatski generisano1">Највећи злочини садашњице : (патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945), Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац Дечје новине 1991. p. 170-171</ref>
 
У црквибогомољи манастира Ораховица у Славонији било је затворено више Срба из околних села.<ref name="automatski generisano1" />
 
== Види још ==
* [[Списак манастира Српске православне цркве]]
 
== РеференцеИзвори ==
{{Портал|Православље}}
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
== Литература ==
* [http://www.skdprosvjeta.com/page.php?id=27]
* [https://www.zapadnisrbi.com/pravoslavlje/manastiri-i-crkve/147-manastir-orahovica]
 
== Књижевни помен ==
== Литература ==
* Владимир Красић, Опис манастира Ораховице, Нови Сад 1885.
* Радослав Грујић, "Старине манастира Ораховице у Славонији", Старинар, III / 14, Београд 1939, 7-62.
 
{{Манастири Епархије пакрачко-славонске}}
 
[[Категорија:Манастири Епархије пакрачко-славонске|Ораховица]]
[[Категорија:Српски православни манастири у Хрватској|Ораховица]]
Анониман корисник