Лика — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta9) |
Додао сам одељак о рељефу. ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 25:
== Управа ==
Највећи дио Лике налази се у саставу [[Личко-сењска жупанија|Личко-сењске жупаније]], најрјеђе насељене и економски најнеразвијеније хрватске жупаније. Административно је Лика подијељена на два града ([[Госпић]] и [[Оточац]]) и седам општина ([[Бриње]], [[Доњи Лапац]], [[Ловинац]], [[Перушић]], [[Општина Плитвичка Језера|Плитвичка Језера]], [[Удбина]] и [[Општина Врховине|Врховине]]). Мањи дијелови личког простора припадају другим [[Жупаније Хрватске|жупанијама]]: на сјеверу су општине [[Јосипдол]], [[Плашки]] и [[Саборско]] у [[Карловачка жупанија|Карловачкој жупанији]], а на југу [[Грачац (Лика)|Грачац]] у [[Задарска жупанија|Задарској жупанији]].<ref name="Лика у срцу"/>
== Рељеф ==
У рељефном погледу овај крај представља полигенетску [[Котлина|котлину]] (тектонско-флувијално-крашку) ограничену [[Велебит]]ом (Вагански врх, 1 758 m) и Сињским билом (1 494 m) на југозападу и западу и [[Пљешевица (Лика)|Пљешевицом]] (Озеблин 1 657 m) и Капелом (1 375 m) на североистоку. Развођа на овим планинама чине границе Лике. Развође изнад десне стране [[Зрмања|Зрмање]] представља југоисточну границу овог краја према [[Далмација|Далмацији]], док северна граница према [[Горски котар|Горском котару]] није прецизно одређена.
Дно ове котлине представља висока личка површ флувијално-крашког порекла. Ова површ састоји се од неколико кречњачких заравни и више [[Крашко поље|крашких поља]] са 500-700 m надморске висине. Крашка поља ограничена су попречним кречњачким гребенима. Личка површ је добро изражена око [[Лика (ријека)|Лике]], [[Гацка|Гацке]], Крбавског и Грачачког поља. Она се према југоистоку везује за површ око западнобосанских крашких поља.
Планине које окружују котлину припадају средње високим планинама. Углавном су изграђене од [[Мезозоик|мезозојских]] [[кречњак]]а и непропустљивих старомезозојских и [[Палеозоик|палеозојских]] стена (Велебит). Планина Велебит једна је од највећих планина Динарског планинског предела. Има дужину од 130 km, а диже се непосредно изнад Јадранског мора. Планински ланац Капеле подељен је седлом Билом (888 m) на [[Велика Капела|Велику]] (дугачку 40 km) и Малу Капелу (дугачку 50 km). Целокупан ланац пружа се од Мркопаљског и Равногорског поља у Горском котару до [[Плитвичка језера|Плитвичких језера]] у Лици и захвата површину од 4 660 km<sup>2</sup>. Подручја Велебита и Капела су скрашћена, са многобројним [[шкрапа]]ма, [[вртача]]ма и остењацима (кукови, зупци). На југоистоку од Плитвичких језера диже се Пљешевица. Њено палеозојско језгро покривено је мезозојским кречњацима.
Крашки рељеф у Лици присутан је у свим својим облицима. Због тога овај терен припада теренима холокрашког типа. Холокрас Лике се према северу и североистоку наставља у крас Горског котара и Карловачки крас, док је од Кордунског краса одвојен раседно-ерозивним одсецима Капела. Према југоистоку холокрас Лике везује се за Западнобосански високи крас и нижи Далматински крас.
Највеће облике крашког рељефа представљају крашка поља. Личка поље издвајају се међу пољима овог краја са површином од 460 km<sup>2</sup>. Њих чине Липово, Косињско, Пазаришко, Брезово и Госпићко поље. Налазе на просечној надморској висини од 550 m, а простиру се на максималној дужини од 38 km односно ширини од 18,5 km. Ова поља су сува (нису плављена). [[Госпићко поље]] је карактеристично по високим хумовима (400 m). Остала већа поља, која нису у саставу Личких поља, су: [[Gacko polje|Гацко]], [[Крбавско поље|Крбавско]], Титовокореничко, [[Лапачко поље|Лапачко]] и [[Грачачко поље]]. Сем ових постоје и бројна мања крашка поља: Дрежничко, Кракерско, Јасеничко, Брињско, Дабарско, Трновачко, Чанак-Козјанско, Јагодње, Мазинско поље итд. У северозападном делу Лике налази се карактеристична крашка висораван, сва избушена вртачама, позната под називом Дулиба.
Од подземних крашких облика истичу се пећине које представљају највеће пећине [[Хрватска|Хрватске]]. [[Церовачке пећине]], осим што су највећи, чине и најлепши спелеолошки објекат у Хрватској. Налазе се код железничке станице Церовац (на прузи [[Грачац (Лика)|Грачац]] - [[Книн]]). Састоје се од Доње и Горње Церовачке пећине које заједно имају дужину канала 3 200 m. Обе су пуне украса, имају велике дворане, поноре, подземна језера. Горња пећина одликује се високим [[травертин]]ским стубовима (до 10 m) и „пећинским огледалима”, док је Доња позната по налазима керамике илирско-келтске културе. Ове пећине некада су представљале поноре Грачачког поља. Када су постале суве почело је формирање пећинског накита. Данас су уређене за туристичке посете. У наносима ових пећина, у слојевима [[плеистоцен]]а, пронађен је и први налаз прачовека (човечја кост) у Динарском красу. Сем овог пронађени су и налази великог броја костију пећинских медведа. Осим ове позната је и пећина Самоград код [[Перушић]]а, као и многе пећине у околини Плашког. Најпознатија јама у Лики је јама Балинка која је дубока преко 235 m, а налази се покрај пута и пруге [[Плашки]] - Личка Јасеница.
Околина Плашког позната је по многобројним понорима и врелима. Најпознатије понорнице Хрватске налазе се у Лики.<ref>{{Cite book|title=Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|last=Марковић|first=Јован|publisher=Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије|year=1967|isbn=|location=|pages=}}</ref>
== Клима ==
| |||