Спортско мачевање, о којем је овде реч, развило се из ратничког мачевања. Један од првих сведочанстава о њему је рефеф у [[ЕгитатСтари Египат|египатском]] храму у ''Мединет Хабу'' (око 1.190. године п. н. е.)а попратни [[хијероглифи]] се тумаче овако: ''„На место, пази и диви се ономе што ће учинити моја храбра и спретна рука“''. Мачевали су се сви антички народи. У [[Рим]]у се у посебним школама, подучавала та вештина, вероватно од -{V.}- [[век]]а. Од 264. године п. н. е. приређивале су се тамо борбе гладијатора (од {{јез-лат|gladius}} = мач). Гладијатори су припремани у мачевалачким школама у којима су држани под врло строгом дисциплином. Крваве и окрутне гладијаторске борбе су Римљани неговали упркос њиховом неспортском карактеру и њима се одушевљавали. За разлику од [[Грчка|Грчке]], где се никад нису прихватиле, у старом Риму оне су се одржале све до -{V}- века.
Традиција је настављена и касније, те је мачевање кроз читав [[Средњи вијек|Средњи век]] кориштено као начин војне обуке, али и врста разоноде.
