Јуродивост — разлика између измена

Највећи процват јуродство доживљава у Русији, где се развија почев од XI па све до XVII века. [[Руска православна црква]] канонизовала је укупно 37 јуродивих, највише из XV и XVI века, по чему превазилази све остале помесне православне цркве. У то доба у Русији је, судећи по писаним споменицима, било прилично јуродивих; сматра се да су у Москви они чинили чак и посебан сталеж, и да су се званичног прослављења (канонизације) удостојили само малобројни{{чињеница| date = 09. 2009.}}. Крајем XVI и током читавог XVII века опада поштовање јуродивих у народу, а смањује се и број оних који бивају удостојени црквене канони-зације. Овај вид подвижништва нешто се дуже задржава једино на северу Русије - у Вологди, Тотми, [[Каргопољ]]у, [[Архангељск|Архангелску]], Вјатки, док у Москви државне и црквене власти започињу прогон јуродивих. Лишено духовне подршке и физички прогоњено од полиције, јуродство бива потиснуто. Црква против јуродивих издаје више указа, обзнањујући да њихова дела немају на себи благослов. Па ипак, поједини случајеви канонизовања јуродивих срећу се и током XVIII, XIX и XX века ([[Ксенија Петроградска]], XVIII век; [[Пелагија Ивановна]] из Серафимо-Дивјејевског манастира, XIX век; епископ Варнава Бељајев, XX век).

 

 

== Познати јуродиви ==