Наука о књижевности — разлика између измена

Нов одељак: Историјски развој
м (Враћене измене Nidzovantije (разговор) на последњу измену корисника Vrabac Podunavac)
ознака: враћање
(Нов одељак: Историјски развој)
'''Наука о књижевности''' је рационално, систематско, разгранато и свестрано проучавање [[Књижевност|књижевности]].
 
== Историјски развој ==
Проучавање књижевности веома је стара појава, а трагови се налазе у списима старим и до 3000 година. У почетку се није јављало издвојено, већ као саставни део филозофских или политичких списа. Тако се оно често јављало и касније (код [[Платон|Платона]]).
 
У [[Аристофан|Аристофановој]] комедији [[Жабе|''Жабе'']] разматра се темељно питање о задацима уметности, нарочито [[трагедија|трагедије]], на анализи [[Есхил|Есхилових]] и [[Еурипид|Еурипидових]] дела, па је ово и најстарији пример књижевне критике у старогрчкој књижевности.
 
Најстарији систематични проучавалац књижевности јесте грчки филозоф [[Аристотел]]. Он у свом делу [[О песничкој уметности|''О песничкој уметности'']] даје анализу дотадашњих књижевних дела у старој Грчкој, нарочито [[драма|драмских]], и изводи одређене закључке који и данас важе као трајне књижевнотеоријске поставке. Због тога се Аристотел сматра утемељитељем теорије књижевности.
 
== Назив ==
* поимање ''(Који појмови су битни када говоримо о књижевним делима, појавама и књижевности уопште и како до њих доћи?)''.
 
== Области проучавања ==
С обзиром на то шта је њен предмет проучавања и који су јој циљеви и задаци проучавања, наука о књижевности се традиционално дели на три области:
 
* Теорија књижевности, Миливој Солар, Школска књига, Загреб, 1977.
* Теорија књижевности, Рене Велек, Остин Ворен, Нолит, Београд, 1965.
* Теорија књижевности - композиција, језик и стил, др Радмило Димитријевић, Вук Караџић, Београд, 1969.
* Методологија проучавања књижевности, Петар Милосављевић, Књижевна заједница Новога Сада, Нови Сад, 1985.
* Интерпретације из књижевности (четврта књига), Станиша Величковић, Јордана Марковић, Ниш, 1999.