Отворите главни мени

Промене

м
Враћене измене Радован Јовчић (разговор) на последњу измену корисника Жељко Тодоровић
[[Датотека:Pecka patrijarsija mapa sr.png|мини|270п|д|[[Српска патријаршија]] у 16. и 17. веку]]
 
'''Митрополија загребачко-љубљанска''' је владичанствоепархија [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] која обухвата сјевернисеверни део [[Хрватска|Хрватске]] и већи диодео [[Словенија|Словеније]].
 
Надлежни првосвештеникархијереј је владикамитрополит [[Порфирије Перић|Порфирије (Перић)]], а сједиштеседиште владичанствамитрополије је у [[Загреб]]у гдјегде се налази и [[Саборна црква у Загребу|Саборна црква]].
 
== ПрошлостИсторија ==
Први помени о српском [[православље|православном]] свештенству на подручју данашњегданашње владичанстваепархије потичу из 15. вијекавека, односно из времена [[Катарина Бранковић|Катарине Бранковић]], кћерке [[Срби|српског]] [[деспот]]а [[Ђурађ Бранковић|Ђурђа Бранковића]]. Године [[1434]]. она се удала за грофа [[Улрих II Цељски|Улриха II Цељског]], те је са собом повела православног свештеника из [[Смедерево|Смедерева]]. На њен је захтјевзахтев у [[Вараждин]]у [[1454]]. преписана богослужбена књига ''„Апостол“'' на [[Српски језик|српско-словенском језику]], а чува се у [[Музеј Српске православне цркве|Музеју Српске православне цркве]] у [[Београд]]у.
 
=== Марчанска епархија ===
=== Марчанско владичанство ===
Након обнове [[Пећка патријаршија|Српске патријаршије]] [[1557]]. године у вријемевреме поглаварапатријарха [[Патријарх српски Макарије|Макарија Соколовића]], на подручју доње [[Славонија|Славоније]], која је била под турском влашћу, установљена је српска православна [[Пожешка епархија|пожешко владичанство]] чијечији су владикемитрополити имали сједиштеседиште у [[Манастир Ораховица|манастиру Ораховици]]. Током читаве друге половине 16. вијекавека, између Срба у турској (доњој) Славонији и Срба у хабзбуршкој (горњој) Славонији постојале су живе везе које су биле оснажене честим пресељавањем становништва. У јесен [[1595]]. године пожешки владикамитрополит [[Василије (митрополит пожешки)|Василије]] напушта [[Османско царство|турску]] доњу Славонију и прелази под окриље хабзбуршке власти у горњу Славонију (Вараждински генералат). Његов долазак прихватиле су и војне власти. Тиме је постављенапостављен подлогатемељ за стварање посебногпосебне српскогсрпске православногправославне владичанстваепархије на подручју [[Вараждински генералат|Вараждинског генералата]].
 
Претпоставља се да су управо у то вријемевреме учињени и први кораци ка стварању [[Манастир Марча|манастира Марче]]. Новостворена српска православна [[Марчанска епархија|марчанско владичанство]] која је касније називана и "Вретанијском" постојала је током већег дијеладела [[17. вијеквек]]а. НасљеднициНаследници владике Василија морали су да издрже тешку борбу против насилног наметања уније са Римокатоличком црквом. Владика [[Гаврило Мијакић]] је [[1671]]. године оптужен и заточен под наводном кривицом за учешће у противдржавној завјеризавери хрватских грофова Зринског и Франкопна. Живот је завршио [[1686]]. године, а у међувремену Срби у Вараждинском генералату нису имали свог православног владикуепископа.
 
Током 17. вијекавека, уз [[манастир Марча|манастир Марчу]], друго главно средиште [[Православље|православља]] на овим просторима био је и [[манастир Лепавина]]. Током [[1692]]. и [[1693]]. године, на том подручју боравио је српски поглаварпатријарх [[Арсеније III Црнојевић]], који се најдуже задржао управо у Лепавини. Пошто државна власт у то вријемевреме није дозвољавала постављање посебог српског владикуепископа за подручје Вараждинског генералата, поглаварпатријарх Арсеније је пронашао друго рјешењерешење. Приликом именовања [[Софроније Подгоричанин|Софронија Подгоричанина]] за пакрачко-славонског владикуепископа ([[1705]]), под његову надлежностнадложност је поред доње Славоније (Мала Влашка) потпала и горња Славонија са Вараждинским генералатом. Међутим, чак ни ово рјешењерешење није било по вољи државним властима, усљедуслед чега су пакрачко-славонскеславонски владикеепископи наилазили на бројне потешкоће приликом остваривања своје надлежности у областима горње Славоније. Управо због тога, тамошњи православни народ је заједно са својим свештенством покренуо борбу за обнову посебногпосебне владичанстваепархије на подручју Вараждинског генералата.
 
=== Лепавинска епархија ===
=== Лепавинско владичанство ===
Године [[1734]]. успостављена је [[Лепавинска епархија|лепавинско владичанство]] са првим сједиштемседиштем у [[Манастир Лепавина|манастиру Лепавина]], а потом у [[Северин (општина)|Северину]]. Њен први и једини владикаепископ био је [[Симеон Филиповић]] (1734-1743). Након његове смрти, владичанствоепархија је током неколико година била помаганоадминистрирана. Године [[1750]]. ова је владичанствоепархија је сједињена са [[Костајничка епархија|КостајничкимКостајничком владичанствомепархијом]], којекоја је [[1771]]. укинута и подијељенаподељена, тако да је подручје некадашње лепавинскогЛепавинске владичанствоепархије прикључено [[Епархија славонска|СлавонскоСлавонској владичанствоепархији]] у чијем је саставу остало све до [[1931]]. године.
 
=== Загребачка митрополија ===
=== Загребачко владичанство ===
Године [[1931]]. основана је [[Загреб]]ачкоачка владичанствоепархија у рангу [[Митрополија|митрополије]], са сједиштемседиштем у Загребу. Први владикамитрополит био је [[Доситеј Васић]]. Дана [[11. мај]]а [[1941]]. [[Усташе|усташке]] су власти ухапсиле [[Доситејдоситеј Васић|митрополита Доситеја]], те га у затвору у Петрињској улици мучиле, а онда и отпремиле у [[Београд]], гдјегде је [[14. јануар]]а [[1945]]. и умро.
 
Након [[Други светски рат|Другог свјетскогсветског рата]], приликом попуњавања упражњених владичанставаепархија, на првом посљератномпослератном редовном засједањузаседању Светог архијерејског сабора [[1947]]., изабран је [[Дамаскин Грданички]] за владикумитрополита загребачког. ПослијеПосле његове смрти [[1969]]., владичанствоепархија дуго није имала сопственог [[владикамитрополит]]уа, него су њоме управљали владикеепископи других владичанстава[[епархија]], све док на засједањузаседању [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] [[1977]]. године није повјеренаповерена тадашњем [[епископ лепавински|владициепископу лепавинском]] [[Јован Павловић|Јовану Павловићу]], који је [[1982]]. изабран и за владикумитрополита загребачког. На његов приједлогпредлог, сљедећеследеће године [[митрополија]] је преименована у Загребачко-љубљанску.
 
Након што је овомовој владичанствумитрополији [[1994]]. повјеренаповерена брига и за [[православље|православне]] [[Срби|Србе]] у [[Италија|Италији]], названа је ''„Митрополијом загребачко-љубљанском и целе Италије“''. Каснијим арондацијама владичанставаепархија, [[Италија]] је изузета из њене надлежности и стављена под управу [[Епархија средњоевропска|владичанстваЕпархије средњоевропскогсредњоевропске]], а потом [[Епархија аустријско-швајцарска|владичанстваЕпархије аустријско-швајцарскогшвајцарске]] са сједиштемседиштем у [[Беч]]у.
 
Митрополија од [[2007]]. додјељуједодељује [[орден Кантакузине Катарине Бранковић]], од [[2005]]. У [[Загреб]]у постоји [[Српска православна општа гимназија „Кантакузина Катарина Бранковић“|Српска православна општа гимназија]] истог имена.
 
[[Васељенски патријарх Вартоломеј I]] је посјетиопосетио владичанствомитрополију у Хрватској септембра 2016. године.<ref>[http://spc.rs/sr/istorijska_poseta_carigradskog_patrijarha_hrvatskoj_0 Историјска посета Цариградског патријарха Хрватској (СПЦ, 12. септембар 2016)]</ref>
 
== ВладикеЕпископи и надвладикемитрополити ==
[[Датотека:Manastir Lepavina28aug2004.jpg|мини|290п|д|[[Манастир Лепавина]]]]
Српски јерарси који су током историје имали надлежност над подручјем дањашње Митрополије загребачко-љубљанске:
 
=== [[Марчанска епархија|владикеЕпископи марчанскемарчански]] ===
* [[Максим Предојевић]] (1630—1642),
* [[Гаврило Предојевић]] (1642—1644),
* [[Гаврило Мијакић]] (1661—1671).
 
Након 1705. године, владикеепископи пакрачко-славонскеславонски.
 
=== [[Лепавинска епархија|владикеЕпископи лепавинскелепавински]] ===
* [[Симеон Филиповић]] (1734—1743).
* (1743-1750) администрирање
 
=== [[Костајничка епархија|владикеЕпископи костајничкекостајнички]] ===
* [[Арсеније Теофановић]] (1750—1753),
* [[Јосиф Стојановић]] (1754—1771).
 
Након 1771. године, поново владикеепископи пакрачко-славонскеславонски.
 
=== ВладикаМитрополити загребачки и загребачко-љубљански ===
{| {{table}}
|- style="background: #ececec;"
|}
 
== Устројство владичанствамитрополије ==
* [[Загребачко архијерејско намесништво|Загребачко]],
* [[Бјеловарско архијерејско намесништво|Бјеловарско]],
* [[Љубљанско архијерејско намесништво|Љубљанско]].
 
У Загребачко намјесништвонамесништво спадају црквене општине: [[Загреб]]ачка, [[Војаковац|Војаковачка]] и [[Сисак|Сисачка]].
 
ВладициМитрополиту у управљању владичанстваепархијом помажу [[Епархијски савјет|владичанскииЕпархијски савјетсавет]] и [[Епархијски управни одбор]]. Усто, ту је и [[Епархијски црквени суд]]. Свим овим тијелимателима на челу је владикамитрополит.
 
== Саборни храм ==
 
Саборна црква Митрополије загребачко-љубљанске је [[Саборна црква у Загребу|Црква Преображења Господњег]] на тзв. Цвјетном тргу или Тргу Петра Прерадовића у Загребу. Ради се о некадашњој [[Католичка црква|римокатоличкој]] Цркви Св. Маргарете која је припадала [[Загребачка надбискупија|Загребачкој бискупији]], а спомиње се на овом месту од [[1334]]. као жупна црква уз коју су се одржавали ''„маргаретски сајмови“'' (одржавали су се од [[1337]]). Касније је црква припала жупи Св. Марка, а [[1794]]. продана је [[Грци|грчким]] православним трговцима који су тада као трговци и новчари боравили у Загребу. Кад Грка више није било, црква је почела служити православним Србима. Због овакве прошлостиисторије саборног храма, улица која пролази иза цркве и данас се зове Маргаретска, а она која пролази испред ње зове се Преображенска.
 
Дана [[4. мај]]а [[2007]]. довршен је иконопис у унутрашњости цркве, а израдио га је руски иконописац Николај Александрович Мухин.
# [[Манастир Свете Петке у Загребу|Света Петка]].
 
== БогомољеЦркве ==
* Црква Благовештења Пресвете Богородице, [[Новосељани]]
* Црква Ваведења Пресвете Богородице, [[Брезовац]]
* [[Православље у Италији]]
 
== ИзвориРеференце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
== Књижевни помен ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Веселиновић|first=Рајко|authorlink=Рајко Веселиновић|chapter=Срби у Хрватској у XVI и XVII веку|title=Историја српског народа|url=https://books.google.com/books?id=SukJAQAAIAAJ|volume=књ. 3, св. 1|year=1993|location=Београд|publisher=Српска књижевна задруга|pages=427-490}}
* [http://www.mitropolija-zagrebacka.org Званична страница Митрополије загребачко-љубљанске]
* [https://web.archive.org/web/20090820163920/http://www.spc.rs/Genocid/Zagrebacko/zagrebackoc.html Загребачко-љубљанска митрополија]
* [http://mitropolija-zagrebacka.org/]
 
{{Српска православна црква}}
 
[[Категорија:Митрополија загребачко-љубљанска|*]]
[[Категорија:Организације Срба у Хрватској]]