Србуље — разлика између измена

Без промене величине ,  пре 3 године
нема описа измене
м (Штампање србуља у манастиру Горажд повезан са Горажданском штампаријом)
Нема описа измене
Термин је први пут употребио [[Вук Стефановић Караџић]] 1818. године у Српском рјечнику.
 
Србуље представљају највећи део [[српска стара књижевност|српског књижевног]] стваралаштва од почетака писмености до последњих књига писаних [[СрпскослованскиСрпскословенски језик|српскословенским]] током [[18. век]]а. До [[14. век]]а писане су на [[пергамент]]у, а од почетка 14. века и на хартији. Најчешће су у питању књиге за [[литургија|литургијску]] праксу, теолошка литература, монашко-аскетски списи, догматско-полемичке расправе, филозофско-теолошка дела, али и [[Хагиографија|хагиографије]].
 
Умножавање књига штамањем почело је у српској средини у држави [[Ђурађ Црнојевић|Ђурђа Црнојевића]] где су у периоду од 1494. до 1496. штампане четири књиге, између осталих и прва штампана српска књига ''[[Октоих]]'', осмогласник из 1494. године. Током [[16. век]]а србуље су штампане у [[Венеција|Венецији]], у српским манастирима у [[Горажданска штампарија|Горажду]], [[Манастир Грачаница|Грачаници]], [[Манастир Милешева|Милешеви]], [[Мркша Жарковић|Мркшиној цркви]] и [[Београд]]у. У питању су књиге теолошке садржине намењене за црквену употребу.
Анониман корисник