Манастир Добрићево — разлика између измена

| јурисдикција = [[Српска православна црква]]

'''Манастир Добрићево''' је [[манастир]] [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|Епархијевладичанство захумско-херцеговачкахерцеговачко и приморскеприморско]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који се налази у селу [[Орах (Билећа)|Орах]], на 12 km од [[Билећа|Билеће]], [[општина Билећа]]. Манастир је саграђен у првој половини [[13. век|13. вијекавијек]]а.<ref name="Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево">[http://www.eparhija-zahumskohercegovacka.com/?q=node/400 Епархија захумско-херцеговачка: Манастир Добрићево] {{ср}}</ref>

[[Симеон Биберџић]] је био игуманнастојатељ манастира Добрићево од 1993-2009

Манастир је изграђен у првој половини 13. вијека на темељимаподлози раније ранохриншћанске [[базилика|базилике]]. Градњу манастира Добрићево предање везује за [[Немањићи|Немањиће]] и за цара Константина и његову мајку Јелену. Најстарији сачувани документ о манастиру потиче из средине 17. вијека.

У 19. векувијеку манастир су терорисалинападале локалнемјесне муслиманске кабадахије. Муслимани Корјенићи су пљачкали и убијали по свом ћефу. Муса Шеовић је радо долазио са својим Корјенићима и претиопријетио калуђерима. Једном приликом скинуо је са себе ђечерму оковану сребром (токе), и окачио је на царске двери олтара. Рекао је да ће осећиодсјећи главу оном ко скине ћечерму. Када је чуо за то неки Мијајло Анђелић, дошао је у манастир са својим друштвом и скинуо са царских двери одевниодјевни предмет и бацио га Шеовићу. Када је видеовидио Муса да је више Хришћана него његових изјавио је да је он те токе донеодонио манастирској цркви на дар. Да није било Анђелића калуђери би пострадали. Касније, године 1856. у сред дана Шеовић је из обестиобијести убио калуђера тог манастира јеромонаха Спиридона.<ref>"Србски дневник", Нови Сад 1857. године</ref>

[[Манастир]]ска [[Црква (грађевина)|црква]] посвећена [[Ваведење пресвете Богородице|Ваведењу Пресвете Богородице]] изграђена је од локалногмјесног [[камен]]а [[кречњак]]а. Садашњи [[Живопис|животопис]] у [[храм]]у је радило више мајстора. Мајстор [[Георгије Митрофановић]] је крајем [[16. век|16. вијекавијек]]а и почетком [[17. век|17. вијекавијек]]а преко старијих [[фреска|фресакастјенописа]] осликао зидове манастира. Према сачуваним записима, манастирске фрескестјенописе је осликавао и мајстор [[Теодосије (вишезначна одредница)|Теодосије]]. Садашњи црквени [[иконостас]] је [[1745]]. године осликао зограф [[Рафаило Димитријевић]] из РисинаРисна. Прилоком премјештања манастира [[1965]]. године, испод слоја фресакастјенописа су пронађени остаци старијих фресакастјенописа. Историчари умјетности сматрају да манастирскеманастирски фрескестјенописи претстављају најљепшу цјелину српског живописа тога времена. У манастиру се чувају свете [[мошти]], рука непознатог светитеља окована у позлачену сребрну наруквицу из једног комада.

== РеференцеИзвори ==