Милојко Вуцелић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање |
|||
Ред 22:
| напомене =
}}
'''Милојко Вучелић''' ({{јез-енг|Michael Vucelic}}; [[Гарешница]], [[11. јун]] [[1930]] — [[Ла Хола (Калифорнија)|Ла Хола]], [[7. септембар]] [[2012]]) био је амерички инжењер
== Образовање ==
Милојко Вуцелић родио се [[11. јун]]а [[1930]]. у [[Гарешница|Гарешници]] — у породици Љубице (рођене Хрговић) и Јосифа (Joce) — грађевинског инжењера запосленог као надзорник пруге у [[Државне железнице Краљевине Југославије|Државним железницама Краљевине Југославије]] са службом на колодвору [[Мишулиновац]].<ref name="Politka">[http://www.politika.rs/rubrike/spektar/Nauka/Srpski-Verner-fon-Braun.lt.html Политика: Српски Вернер фон Браун, 3. октобар 2009.] {{sr}}</ref><ref name="gar.net">[http://www.garesnica.net/index.php?option=com_content&task=view&id=4627&Itemid=1 -{Krugoval 93,1 MHz — Info Portal Grada Garešnice: Od Garešnice do Mjeseca}-]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{hr}}</ref> Основну школу и првих седам разреда гимназије завршио је у [[Бјеловар]]у, а [[1948]]. године је матурирао у Трећој мушкој гимназији у [[Загреб]]у.<ref name="zvjezdarnica">[http://www.zvjezdarnica.com/?akcija=dnm&id=6 -{zvjezdarnica.com: Program Apollo: Mike Vucelich — interview}-] {{hr}}</ref> Године [[1954]]. на ''Стројарском факултету'' ''[[Свеучилиште у Загребу|Свеучилишта у Загребу]]'' дипломирао је теоријску механику<ref name="biografija"/> у класи професора Базјанца.<ref name="zvjezdarnica"/> Током студија се почео бавити [[ваздухопловство]]м. Тако је у Ваздухопловном центру у [[Вршац|Вршцу]] завршио једриличарски и [[пилот]]ски курс, а током читавог студија био је активни члан ''Аероклуба Загреб'', те је радио као техничар у Авионској радионици. Након стицања дипломе емигрирао је у [[Немачка|Њемачку]], гдје прво радио у компанији [[Мерцедес-Бенц|Мерцедес Бенц]] у [[Штутгарт]]у, а затим и у компанији [[Форд]] у [[Келн]]у.{{напомена|У интревјуима датим листовима с подручја бивше Југославије не наводи карактер емиграције. Тек је у интервјуу за београдски лист Данас о свом сусрету с Титом рекао: „Знате, мене су водили као бегунца из земље.“<ref name="Danas"/>}}<ref name="biografija"/>
== Рад у САД ==
Ред 63:
У септембру [[2009]]. на позив Министарства дијаспоре Владе Републике Србије заједно с колегом [[Славољуб Вујић|Славољубом Вујићем]] је послије 30 година посјетио [[Београд]]. Одржали су предавање на Машинском факултету гдје су представили своја сазнања с циљем да младе људе подстакну да свој таленат примјене у Србији. Такође одржали су и предавање у Ваздухопловном савезу у Београду.<ref>[http://www.phy.bg.ac.rs/documents/Predavanje_na_Masinskom_fakultetu.pdf Позив на предавање на Машинском факултету у Београду]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} {{sr}}</ref><ref>[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/193121/Srbi+u+NASA+programu.html?email=yes RTS: Srbi u NASA programu, 29. septembar 2009.] {{sr}}</ref>
Судјеловао је у градњи реплике [[Славољуб Пенкала|Пенкалиног]] авиона из [[1910]], чиме се [[2010]]. године у [[Хрватска|Хрватској]] обиљежила 100. обљетница моторне авијације. Вучелић је осигурао мотор за реплику.<ref name="AeroSv">[http://www.aerosvijet.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2669:in-memoriam-in-milojko-mike-vuceli&catid=1:hrvatska -{R|Aerosvijet: In memoriam inž. Milojko Mike Vucelić}-] {{Wayback|url=http://www.aerosvijet.com/index.php?option=com_content&view=article&id=2669:in-memoriam-in-milojko-mike-vuceli&catid=1:hrvatska|date=20150927100037}} {{hr}}</ref>
Године [[2011]]. прикључио се као савјетник међународном тиму [[Синерђи Мун]] ({{јез-енг|Synergy Moon}}),<ref>[http://www.googlelunarxprize.org/teams/synergy-moon/blog/mike-vucelich-an-apollo-nasa-veteran-becomes-advisor-of-the-team-syner -{Google Lunar X Prize — Synergy Moon Blog: Mike Vucelich, an Apollo NASA Veteran, Becomes Advisor of the Team Synergy Moon}-] {{en}}</ref> који се у конкуренцији више десетака тимова натјече у натјецању [[Гугл Лунар Икс Прајз]], чији је циљ лансирати приватно конструисану летјелицу која ће на Мјесец спустити робота способног да путује по њему и одашиље слике и друге податке на Земљу.
| |||