Википедија

Мухамед — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м +
Ред 23:
'''Мухамед''' ({{јез-арап|محمد}}), пуним именом (арап. ''-{Abu al-Qasim Muhammad Ibn Abd Allāh al-Hashimi al-Qurashi}-''); [[26. април]] [[570]] — [[8. јун]] [[632]]) је био оснивач [[Ислам]]а. Према исламској традицији, он је био [[пророк]] и Божији посланик, послат да људима успостави једину [[Монотеизам|монотеистичку]] религију, коју су пре њега проповедали [[Адам]], [[Аврам|Абрахам]], [[Мојсије]], [[Исус]], и други [[пророк|пророци]]. Он је виђен као последњи Божији пророк у свим [[Правци у исламу|правцима у исламу]], иако се неки модерни верници одвајају од овог веровања. Мухамед је ујединио [[Арабијско полуострво|Арабију]] у једну муслиманску [[Политика|политику]] и његова учења, пракса и [[Куран]] чине основу Исламског верског веровања.
 
Рођен је отприлике [[570]]. године ([[Година слона]]) у арапском граду [[Мека|Меки]], Мухамед је постао сироче у раним годинама; он је одрастао под надзором свог стрица [[Ебу Талиб]]а. Периодично, он се задржавао у планинској пећини по имену [[Хира (пећина)|Хира]] да би се неколико ноћи молио: Касније, у 40. години живота, тврдио је да га је посетио [[Гаврило]], где је изјавио да је добио своје прво откриће од Бога. Три године касније, у 610. години, Мухамед је јавно почео да проповеда ова открића, проглашавајући да је "„[[Тевхид|Бог Један]]"”, да је потпуна "предаја"„предаја” (''[[ислам]]'') према Богу исправан начин деловања, и да је он Божији пророк и посланик, слично осталим [[Пророци у исламу|пророцима у Исламу]].
 
Мухамед је добио неколико раних следбеника и искусио је непријатељство са [[Политеизам|политеистима]] из Меке. Да би избегао текући прогон, послао је неке следбенике у [[Краљевство Аксум|Абисинију]] 615. године, пре него што су он и његови следбеници прешли из Меке у [[Медина|Медину]] (тада позната као Јатриб) касније 622. године. Овај догађај, ''[[Хиџра]]'', означава почетак [[Исламски календар|исламског календара]], такође познатог као календар Хиџре. У Медини, Мухамед је ујединио племена под [[Устав Медине|Уставом Медине]]. У децембру 629. године, након осам година прекинутих ратова са племенима из Меке, Мухамед је окупио војску од 10.000 муслиманских преверника и марширао је према Меки. Освајање је у великој мери било неспорно и Мухамед је узео град са мало крвопролића. 632. године, пар месеци након повратка из [[Опроштајно Ходочашће|опроштајног ходочашћа]], он се разболео и умро. Пре његове смрти, већина Арапског полуострва је [[конверзија (религија)|прешла у Ислам]].
Ред 39:
Мухамед је сваке године по неколико седмица сам медитирао у пећини на планини Хира близу Меке.<ref>Emory C. Bogle (1998). p. 6.</ref><ref>John Henry Haaren, Addison B. Poland (1904). p. 83.</ref> Предање каже да је [[610]]. године, током једног од својих медитативних повлачења, Мухамеда у пећини посетио анђео (арапски: [[анђео|мелек]]) [[Гаврило]]. Он је тад, по легенди, почео да му понавља Божје речи док их Мухамед није запамтио. Ово су биле прве [[Сура|суре]] и почеци Курана тако је почео [[ислам]]. Једно време, о својим откривењима и пророчком позиву, говорио је само породици и најближим пријатељима, али круг се ширио и почињао свакодневно да се састаје.<ref name="Мирча Елијаде">Мирча Елијаде, Водич кроз светске религије, Народна књига, Београд, 1996.</ref> После три године, Мухамед је почео јавно да шири учење у Меки, где су ислам прво прихватили сиромаси. Мухамед је жестоко осуђивао многобоштво, али и грамзивост богаташа. Позивао је све имућне да се одрекну свога богатства и поделе га сиротињи. Захтевао је да се сви без разлике једнако подвргавају божијој вољи. У неограниченој покорности неоспорно је заговарао друштвену нивелацију и једнакоправност међу муслиманима. Међутим, трговци су се бојали да би нова вера штетила њиховом богатству (трговци су се богатили на рачун верника који су долазили у [[Каба|Кабу]] да се моле својим боговима) па су покушавили да га истерају из Меке. Међутим, имао је јаку заштиту Абу Талиба и његовог клана Бану Хашим.{{sfn|Watt|1964|p=76}}{{sfn|Peters|1999|p=172}} Кад је Абу Талиб умро [[619]]. године, стање [[муслимани|муслимана]] Мухамеда у Меки се значајно погоршава. При својим јавним иступима у граду, око Кабе, Мухамед је све чешће наилазио на опирање, грдње и поруге.<ref>Uri Rubin, Quraysh, Encyclopaedia of the Qur'an</ref>
 
Према исламској традицији, око [[620]]. године се Мухамеду десило чувено „ноћно путовање“путовање” (арапски: الإسراء و المعرا ''Исра ва ел Мираџ''), када га је арханђел Гаврило чудесним начином узнео до небеса, где је разговарао са [[Адам]]ом, [[Аврам]]ом (арапски: ''Ибрахим''), [[Мојсије]]м (арп: [[Муса]]) и [[Исус]]ом (арп: ''Иса'') и од самог Бога примио наредбе о верским побожностима муслимана.<ref>Encyclopedia of Islam and the Muslim World (2003). p. 482.</ref>
 
Тражећи место где би се преселио, добио је пријатељске позиве од неких кланова из Јатриба (Медина), града који се налазио на {{convert|250|mi|km}} северно и у коме је било поприлично јеврејског живља.
Ред 47:
Временом су редови муслимана расли, али и опирање у Меки, чиме је пророков живот доведен у опасност. Због тога су представници дванаест најважнијих кланова [[Медина|Јатриба]] (касније [[Медина]]), у коме је било поприлично јеврејског живља, упутили позив Мухамеду да са својим присталицама пређе у њихов град са сврхом да ту уклони међусобне спорове становништва и да буде независни арбитар читавој заједници.<ref>Watt, The Cambridge History of Islam. p. 39.</ref> Његови следбеници су почели да се тамо пресељавају, и [[16. јул]]а [[622]]. године, Мухамед и његов саветник Абу Бакр прелазе у Медину. Тај догађај, познат као [[хиџра]] (пресељење), обележава почетак исламске ере и први дан (1. muharaam) у бројању година по исламу.<ref name=autogenerated1>Alford Welch, Muhammad, Encyclopedia of Islam</ref>
 
У наредних десет година, колико је Мухамед живео у Медини, он је наставио да записује поруке откривења које, заједно са његовим запамћеним изрекама и делима, представљају језгро муслиманске вере. Такође је развио и веома снажну организаторску делатност. Он ту више није био само пророк него је постао и политички вођа. Веома је брзо око себе окупио бројну заједницу присталица. Ужи круг су чинили „Мухаџири“„Мухаџири”, избеглице из Меке, а шири круг „Ансари“„Ансари”, обраћеници који су приступили покрету у Јатрибу. Сви су они постали солидарна целина, међу собом једнака у исламу. Град Јатриб, премда је у њему била мањина Мухамедових присталица која је прихватала нову веру, проглашен је за „Пророков град“град” (Medinaat at Naabi), па је на тој основи настало име Медина. У Медини је Мухамед одмах започео градњу богомоље (мошеје) у којој се налази „ниша“„ниша”, тј. део који је имао обавезни смер клањања, а који је био окренут према [[Јерусалим]]у. У мединском раздобљу Мухамед је и даље развијао своју религију многим новим елементима, систематизовао је и изградио нове обреде. Још у првој године након пресељења у Медину Мухамед је донео Устав своје заједнице под називом „Ума“„Ума”, одредивши је као натплеменску организацију међу собом једнаких божијих поданика.<ref name=autogenerated1 />
 
[[Датотека:Madina Haram at evening.jpg|мини|центар|500п|[[Посланикова џамија]] (Месџид ен Набави), [[Медина]]]]
Ред 79:
Када је Мухамед умро, док су његов нећак и зет Али ибн Абу Талиб и његов ујак ел Абас побожно чували беживотно тело пророка, други следбеници су се окупили да изаберу наследника или [[калиф|халифа]] (од кхалафа - „следити"). У зору, после дугог саветовања, скупштина је одлучила да први наследник пророков буде [[Ебу Бекр|Абу Бакр]], његов таст и пратилац на хиџри до Медине, изабран лично од Мухамеда да води заједничке молитве. Током две године свога халифата, Абу Бакр је учврстио муслиманску доминацију у Арабији, помирио бунтовна бедуинска племена и ратовао против византијске Сирије. Абу Бакров наследник и други халиф био је [[Омар|Омер]] (634—644), који је освојио Сирију и део Египта и Месопотамије. После Омерове смрти, почеле су велике шизме. Следбеници [[Алија]], пророковог нећака и мужа пророкове кћерке Фатиме, очекивали су од њега да постане нови халиф, али аристократа [[Осман ибн Афан|Осман]] (644—656) из породице мекијанских Умајада, бивших пророкових непријатеља, је изабран уместо њега. У складу са идеологијом ревафид (они који не признају/први халифи), чланови [[Шиизам|Ши`а Али]] (или „Алијеве странке"), изјавили су да наследство мора да буде установљено на основу ближих сродничких релација: халиф мора да буде не само из племена Курејш, већ такође из фамилије Хашемита и законски рођен у браку Фатиме, пророкове кћерке, са [[Алија|Али ибн Аби Талибом]], што је требало да значи династију Алид.<ref name="Мирча Елијаде"/>
 
Године 656, наше ере, Умајада Османа је убила група Алијевих следбеника. Алија није порицао њихову акцију. Изабрани халиф (четврти у суни-низу), Алија, морао је да се суочи са богатим и моћним умајадским гувернером Сирије, Муавијом, и његовим проницљивим генералом Амр ибн ел Асом, освајачем Египта. Када су Алијеве трупе коначно преузеле вођство у бици код Сифина на Еуфрату, Амр ибн ел Ас је закачио странице из Курана на копља својих војника и Алијева војска је престала да се бори. Амр ибн ел Ас затражио је посредовање између Алија и Муавије, и овог другог је заступао тако успешно да су Алијеви представници прихватили Муавијин захтев за халифатом. Дошло је до нове компликације, која је међусобно поделила Алијеве присталице, слабећи тиме још више Алијев положај. Велика група из Алијеве војске, [[кариџити]] или „шизматици“„шизматици” (од кариџа - отићи, изаћи), није прихватила арбитражу људских бића, јер „нема другог суда до Божјег“Божјег”.<ref name="Мирча Елијаде"/> Уместо да се бори против Муавије, Али се окренуо против кариџита, и тако је постао њихов смртни непријатељ. Године 661. кариџити су га убили. Након тога, халиф Муавија је основао династију Умајада из Дамаска (661—750).
{{цлеар}}
 
Ред 221:
* [http://www.witness-pioneer.org/vil/Books/MH_LM/default.htm The Life of Muhammad] (Muhammad Husayn Haykal)
* [http://www.zombietime.com/mohammed_image_archive/ Архива слика Мухамеда]
* [http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/feljtoni.120.html?item_id=647 Свет пророка Мухамеда („Вечерње новости“новости”, 8-18. октобар 2008)]
* [http://www.pbs.org/muhammad Muhammad: Legacy of a Prophet — PBS Site]
* [https://archive.org/details/TheLifeOfMohammedGuillaume, Ibn Ishaq: The life of Muhammad, a translation of Ishaq's Sirat Rasul Allah, with introduction and notes, by A. Guillaume. {{page1|location=|publisher=Oxford University Press|year=1955|isbn=978-0-19-636033-1|pages=}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Мухамед”