Мухамед — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ипак не треба |
+ |
||
Ред 20:
| религија = [[ислам]]
| родитељи = [[Абдулах ибн Абдул ел-Муталиб|Абдулах ибн Абдул Муталиб]] (отац)<br /> [[Амина]] (мајка)
}}[[Датотека:Muhammad2.png|мини|260п|Име Мухамед исписано калиграфијом]]
}}[[Датотека:Mohammed.jpg|мини|227п<!--не повећавати јер је ово максимална ширина, слика постаје мутна у противном: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Mohammed.jpg-->|[[Тимуриди|Тимуридска]] репрезентација Мухамеда; из [[Мираџнама|Мираџнаме]] ({{јез-перс|[Miʿrāǧ-Nāme] معراج نامه}} — ’књига [[вознесење|вознесења]]’; [[Херат]], [[1463]]), у колекцији [[Национална библиотека Француске|Националне библиотеке Француске]] у [[Париз]]у]]▼
'''Мухамед''' ({{јез-арап|محمد}}), пуним именом '''Абу ел Касим Мухамед ибн Абдулах ибн Абдулмуталиб ибн Хашим ел Курејши''' ({{јез-арап|أبو القاسم محمد بن عبد الله بن عبدالمطلب بن هاشم القرشي}}; [[Мека]], [[26. април]] [[570]] — [[Медина]], [[8. јун]] [[632]]), био је оснивач [[ислам]]а. Према исламској традицији, он је био Божији [[пророк]] (посланик), послат да људима успостави једину [[Монотеизам|монотеистичку]] религију, коју су пре њега проповедали [[Адам]], [[Аврам|Абрахам]], [[Мојсије]], [[Исус]], и други [[пророк|пророци]]. Он је виђен као последњи Божији пророк у свим [[Правци у исламу|правцима у исламу]], иако се неки модерни верници одвајају од овог веровања. Мухамед је ујединио [[Арабијско полуострво|Арабију]] у једну муслиманску [[Политика|политику]] и његова учења, пракса и [[Куран]] чине основу исламског верског веровања.
Ред 76:
[[Датотека:Mrs_Aisha_room.jpg|мини|Гробница Мухамеда]]
== Наслеђе и поделе ==
{{multiple image|total_width=400|align=left|header=Две најзначајније [[депикције Мухамеда]]
[[Датотека:Muslim depiction of Muhammad - 17th century Ottoman copy from the "Edinburgh codex".jpg|мини|лево|Османска копија (17. век) Единбуршког кодекса, илканатског рукописа из северозападног Ирана или северног Ирака из раног 14. века; Мухамедова илустрација аутора Абу Рајхана ел Бирунија, ''Преостали знаци прошлих векова'' ({{јез-арап|[al-Âthâr al-bâqiyah] الآثار الباقيةة}})]]▼
|image1=Mohammed.jpg
▲
|image2=Muslim depiction of Muhammad - 17th century Ottoman copy from the "Edinburgh codex".jpg
▲
Када је Мухамед умро, док су његов нећак и зет Али ибн Абу Талиб и његов ујак ел Абас побожно чували беживотно тело пророка, други следбеници су се окупили да изаберу наследника или [[калиф|халифа]] (од кхалафа - „следити"). У зору, после дугог саветовања, скупштина је одлучила да први наследник пророков буде [[Ебу Бекр|Абу Бакр]], његов таст и пратилац на хиџри до Медине, изабран лично од Мухамеда да води заједничке молитве. Током две године свога халифата, Абу Бакр је учврстио муслиманску доминацију у Арабији, помирио бунтовна бедуинска племена и ратовао против византијске Сирије. Абу Бакров наследник и други халиф био је [[Омар|Омер]] (634—644), који је освојио Сирију и део Египта и Месопотамије. После Омерове смрти, почеле су велике шизме. Следбеници [[Алија]], пророковог нећака и мужа пророкове кћерке Фатиме, очекивали су од њега да постане нови халиф, али аристократа [[Осман ибн Афан|Осман]] (644—656) из породице мекијанских Умајада, бивших пророкових непријатеља, је изабран уместо њега. У складу са идеологијом ревафид (они који не признају/први халифи), чланови [[Шиизам|Ши`а Али]] (или „Алијеве странке"), изјавили су да наследство мора да буде установљено на основу ближих сродничких релација: халиф мора да буде не само из племена Курејш, већ такође из фамилије Хашемита и законски рођен у браку Фатиме, пророкове кћерке, са [[Алија|Али ибн Аби Талибом]], што је требало да значи династију Алид.<ref name="Мирча Елијаде"/>
| |||