Мухамед — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Види још: + |
+ |
||
Ред 20:
| религија = [[ислам]]
| родитељи = [[Абдулах ибн Абдул ел-Муталиб|Абдулах ибн Абдул Муталиб]] (отац)<br /> [[Амина]] (мајка)
}}
'''Мухамед''' ({{јез-арап|محمد}}), пуним именом '''Абу ел Касим Мухамед ибн Абдулах ибн Абдулмуталиб ибн Хашим ел Курејши''' ({{јез-арап|أبو القاسم محمد بن عبد الله بن عبدالمطلب بن هاشم القرشي}}; [[Мека]], [[26. април]] [[570]] — [[Медина]], [[8. јун]] [[632]]), био је оснивач [[ислам]]а. Према исламској традицији, он је био Божији [[пророк]] (посланик), послат да људима успостави једину [[Монотеизам|монотеистичку]] религију, коју су пре њега проповедали [[Адам]], [[Аврам|Абрахам]], [[Мојсије]], [[Исус]], и други [[пророк|пророци]]. Он је виђен као последњи Божији пророк у свим [[Правци у исламу|правцима у исламу]], иако се неки модерни верници одвајају од овог веровања. Мухамед је ујединио [[Арабијско полуострво|Арабију]] у једну муслиманску [[Политика|политику]] и његова учења, пракса и [[Куран]] чине основу исламског верског веровања.
Ред 47:
Временом су редови муслимана расли, али и опирање у Меки, чиме је пророков живот доведен у опасност. Због тога су представници дванаест најважнијих кланова [[Медина|Јатриба]] (касније [[Медина]]), у коме је било поприлично јеврејског живља, упутили позив Мухамеду да са својим присталицама пређе у њихов град са сврхом да ту уклони међусобне спорове становништва и да буде независни арбитар читавој заједници.<ref>Watt, The Cambridge History of Islam. p. 39.</ref> Његови следбеници су почели да се тамо пресељавају, и [[16. јул]]а [[622]]. године, Мухамед и његов саветник Абу Бакр прелазе у Медину. Тај догађај, познат као [[хиџра]] (пресељење), обележава почетак исламске ере и први дан (1. muharaam) у бројању година по исламу.<ref name=autogenerated1>Alford Welch, Muhammad, Encyclopedia of Islam</ref>
У наредних десет година, колико је Мухамед живео у Медини, он је наставио да записује поруке откривења које, заједно са његовим запамћеним изрекама и делима, представљају језгро муслиманске вере. Такође је развио и веома снажну организаторску делатност. Он ту више није био само пророк него је постао и политички вођа. Веома је брзо око себе окупио бројну заједницу присталица. Ужи круг су чинили „Мухаџири”, избеглице из Меке, а шири круг „Ансари”, обраћеници који су приступили покрету у Јатрибу. Сви су они постали солидарна целина, међу собом једнака у исламу. Град Јатриб, премда је у њему била мањина Мухамедових присталица која је прихватала нову веру, проглашен је за „Пророков град” (Medinaat at Naabi), па је на тој основи настало име Медина.
У Медини је Мухамед одмах започео градњу богомоље (мошеје) у којој се налази „ниша”, тј. део који је имао обавезни смер клањања, а који је био окренут према [[Јерусалим]]у. У мединском раздобљу Мухамед је и даље развијао своју религију многим новим елементима, систематизовао је и изградио нове обреде. Још у првој године након пресељења у Медину Мухамед је донео Устав своје заједнице под називом „Ума”, одредивши је као натплеменску организацију међу собом једнаких божијих поданика.<ref name=autogenerated1 /> {{wide image|Madina_Haram_at_evening.jpg|800px|[[Пророкова џамија]] (Месџид ен Набави), [[Медина]]; Зелела купола је изграђена изнад Мухамедове гробнице у центру}}
| |||