Ливањско поље — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017) |
Нема описа измене ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 13:
| реке= Студба, Бистрица, Јаруга, Ричина
}}
'''Ливањско поље''' ({{Audio|Livanjsko_polje.ogg|изговор}}) је највеће [[крашко поље]] на свету.{{чињеница| date = 07. 2019.}} Налази се у југозападном делу [[Босна|Босне]], [[Босна и Херцеговина]]. Простире се између крашких планина [[Динара|Динаре]] и [[Камешница|Камешнице]] на југу, [[Тушница|Тушнице]] на истоку, [[Цинцар]]а и [[Велика Голија|Голије]] на северу, те [[Шатор (планина)|Шатора]] и [[Старетина|Старетине]] на западу, на просечној висини од 720 метара изнад мора..<ref>{{cite web|title=Livanjsko Plain |url=https://www.outdooractive.com/en/biotope/bosnia-and-herzegovina/livanjsko-polje-livanjsko-plain-/15403843/ |website=Оutdoor active |accessdate=19. 1. 2019}}</ref>
== Димензије ==
[[Крашко поље|Поље]] има [[површина|површину]] од 405 -{km²}-, динарски је издужено 64 -{km}-, а просечно широко 6 -{km}- (његова највећа ширина износи до 12,5 -{km}-).<ref name="енцхр">{{Cite book|title=Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|last=Марковић|first=Јован|publisher=Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије|year=1967|isbn=|location=|pages=}}</ref>▼
== Рељеф ==
▲[[Крашко поље|Поље]] има [[површина|површину]] од 405 -{km²}-, динарски је издужено 64 -{km}-, а просечно широко 6 -{km}- (његова највећа ширина износи до 12,5 -{km}-).<ref>{{Cite book|title=Географске области Социјалистичке Федеративне Републике Југославије|last=Марковић|first=Јован|publisher=Завод за издавање уџбеника Социјалистичке Републике Србије|year=1967|isbn=|location=|pages=}}</ref>
Ливањско поље је полигенетског (тектонско-[[Крашки процес|крашког]]) порекла. Тектонским покретима спуштено је између планина, што је најјаче изражено дуж његовог западног обода, где се налазе скоро сви понори поља.<ref name="енцхр"/>
Па ободу поља запажа се фосилни лакустријски рељеф који је добро морфолошки изражен. Овај рељеф представљен је терасама са клифовима и терасираним плавинама. Оне су постале у нивоу некадашњих сталних језерских стања. [[Јован Цвијић]] бавио се проучавањем фосилних лакустријских облика рељефа у Ливањском пољу. На основу тих проучавања утврдио је постојање серије од три језерске терасе. Највиша тераса („Нуглешице”) простире се скоро дуж читавог обода поља на релативној висини од 40 m. Широка је 700-800 m и усечена у [[Кречњак|кречњацима]]. Средња тераса („Рујана”) усечена је у кречњацима и терцијарним седиментима на релативној висини 18-22 m. На западној страни поља ова тераса достиже ширину већу од 1 km. Најнижа тераса налази се на 7-8 m релативне висине и прати северозападни обод поља на дужини од 8 km. Усечена је у терцијарним седиментима, кречњацима и плавинама потока и широка је до 250 m. До ове терасе Ливањско поље било је под сталним језером, а касније је било само периодски плављено. Испод најниже терасе, на 2-3 m релативне висине, налази се једва изражена тераса ранијих стања периодског језера. Ниво садашњих периодских поплава не допире до ње. На терасама обода поља направљени су путеви и формирана су насеља.
Јован Цвијић је сматрао да су све терасе [[Плеистоцен|плеистоцене]] старости, од чега су две више створене за време ришке глацијације, а остале за време вирмске [[Глацијација|глацијације]]. Резултати новијих геоморфолошких истраживања не поклапају се са Цвијићевим тврдњама. Они су показали да су Цвијићеве абразионе терасе заправо структурне површи.<ref>Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.</ref>
== Клима ==▼
▲== Клима ==
Испитивања тла показују да је Ливањско поље током неогена било под водом. На самом се пољу налази неколико заосталих језера, од којих је [[Бушко блато]] највећа вештачка акумулација у овом делу континента, а ваља споменути и Брежинско језеро на северозападу поља. Градњом акумулације Бушко блато током шездесетих година дошло је до промене климе на ширем подручју Ливна. Дуге и хладне зимске месеце пуне снега, са карактеристичним североисточним ветром буром, замениле су претежно кишовите зиме са нешто смањеном количином падавина те дуга, топла лета.
| |||