Светска банка — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
Нема описа измене
Ред 32:
Пре 1974, кредити за реконструкцију и развој које је обезбедила Светска банка су били релативно су мали. Особље банке било је свесно потребе успостављања поверења у банку. [[Fiscal conservatism|Фискални консервативизам]] је владао, и захтеви за кредит су морали да испуњавају строге критеријуме.<ref name="Goldman 2005">{{Cite book | title = Imperial Nature: The World Bank and Struggles for Social Justice in the Age of Globalization | last = Goldman| first = Michael| year = 2005| publisher = Yale University Press | location = New Haven, CT |isbn=978-0-300-11974-9| pages = }}</ref>{{rp|56–60}}
 
Прва земља која је добила зајам Светске банке била је Француска. Председник банке у то време, [[John J. McCloy|Џон Маклој]], изабарао је Француску уместо два друга подносиоца пријаве, Пољску и Чиле. Зајам је био за УС$250 милиона, половину тражене суме, и дошао је са строгим условима. Француска морала да се сложи да произведе уравнотежен буџет и да прида приоритет отплати дуга Светској банци над другим владама. Особље Светске банке је пажљиво пратило коришћење средстава како би се осигурало да француска влада испуњава услове. Поред тога, пре одобрења кредита, [[стејт департмент]] је наложио француској влади да њени чланови који су повезани са комунистичком партијом би прво требалитребало битида буду уклоњени. Француска влада се сложила и уклонила [[Communist Party of Ghana|комунистичку]] [[coalition government|каоалициону владу]] - такозвани [[Подјела власти|трипартит]]. У року од неколико сати, одобрен је зајам за Француску.<ref name="Bird 1992">{{Cite book | title = The Chairman: John J. McCloy, the Making of the American Establishment | last = Bird| first = Kai| year = 1992| publisher = Simon & Schumpeter | location = New York, NY |isbn=978-0-671-45415-9| pages = }}</ref>{{rp|288, 290–291}}
 
Кад је [[Маршалов план]] ступио на слагу 1947. године, многе европске земље су почеле да примају помоћ из других извора. Суочена са овом компетицијом, Светска банка је померила свој фокус на неевропске земље. До 1968, њени зајмови су били [[Earmark (finance)|намењени]] за извођење инфраструктурних радова, као што су луке, аутопутеви и електране, који би произвели довољно прихода да омогући земљи зајмопримаоца враћање кредита. Године 1960, [[International Development Association|Међународна асоцијација за развој]] је формирана (за разлику од УН фонда званог СУНФЕД), која је пружала меке зајмове (испод тржишне каматне стопе) земљама у развоју.