Википедија

Народна књижевност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 147.91.1.43 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
ознака: враћање
Нема описа измене
Ред 1:
{{bez izvora}}
'''Народна''' или '''усмена књижевност''' је вид [[књижевност]]и који је постојао дуго пре појаве првог писма, а преносила се са колена на колено. Људи су је користили свакодневно и била је везана за религијске обреде. Усмена књижевност се дели се на [[Поезија|поезију]] (епска, лирска, епско-лирска) и [[Проза|прозу]]. Путем усмене књижевности остварују се и први облици комуникације са децом раног узраста. Народна књижевност је, пре свега, чувар традиције, јер на основу ње много сазнајемо о менталитету, култури и историји једног народа. Назив је добила по Вуковом одређењу: народне песме, народне приповетке, народне пословице, мада их нико никада није подводио под исти назив - народна књижевност. Она је слика свеукупног живота човека старих времена. У почетку је имала ритуално-обредни и магијски карактер, а то је у директној вези са процесом рада (земљорадња, сточарство, лов).
 
== Основне одлике народне књижевности ==
Аутор народног дела је непознати талентовани појединац, народно дело је стварано колективно - појединци су приликом казивања убацивали нове ствари, има стереотипни почетак (''Боже мили, чуда великога...''), устаљене [[епитет]]е (јарко (сунце), лепа (девојка)) и устаљене бројеве (3,7,9,12). Код лирских песама стих је [[десетерац]] и има [[цезура|цезуру]] (паузу) после четвртог слога, а код епских песама стих је најчешће десетерац и петнаестерац и има цезуру после шестог слога.
 
Назив је добила по Вуковом одређењу: народне песме, народне приповетке, народне пословице, мада их нико никада није подводио под исти назив - народна књижевност. Она је слика свеукупног живота човека старих времена. У почетку је имала ритуално-обредни и магијски карактер, а то је у директној вези са процесом рада (земљорадња, сточарство, лов).
# Аутор народног дела је непознати талентовани појединац или група појединаца;
# Народно дело је стварано колективно - колективизам је наглашен у народној књижевности;
# Варијантност - основна особина народне књижевности која омогућава певачу да уноси измене у дело (сваки певач има право да то чини), с тим у вези имамо велики број варијанти одређених дела;
# Превентивна цензура колектива - талентовани појединац, певач, сваки пут је прилагођавао дело укусу публике;
# Синкретичност - истовремено се може певати, играти, свирати;
# Има стереотипни почетак или како се још називају иницијалне формуле (''Боже мили, чуда великога...''), устаљене [[епитет]]е (јарко (сунце), лепа (девојка)) и устаљене епске бројеве (3,7,9,12). Постоје формуле имена (Јерина је увек име за неверну жену, а Анђелија за ,,''вјерну љубу''"), места, времена, иницијалне и финалне формуле (којима се завршава дело (обично песма));
# Код лирских песама стих је [[десетерац]] и има [[цезура|цезуру]] (паузу) после четвртог слога, а код епских песама стих је најчешће [[десетерац]] и [[петнаестерац]] и има [[Цезура|цезуру]] после шестог слога.<ref>{{Cite book|title=Увод у усмену књижевност|last=Самарџија|first=Снежана|publisher=Народна књига Алфа|year=2007|isbn=|location=|pages=}}</ref>
 
== Вукови певачи ==
 
== Референце ==
{{Reflist}}
 
== Литература ==
 
* Увод у усмену књижевност, Самарџија, Снежана, Народна књига Алфа, 2007.
* Народна књижевност, Латковић, Видо, Научна књига, Београд, 1967.
* Јунаци и маске, Сувајџић, Бошко, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2005.
 
== Види још ==
Линија 11 ⟶ 29:
 
[[Категорија:Народна књижевност|*]]
[[Категорија:Књижевност]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Народна_књижевност”