Илија Гарашанин — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 56:
Успостављење Обреновића било је извршено без знања Гарашанина. Одлучивши да избегне пошто пото свако крвопролиће, које би могло изазвати интервенцију Аустрије, Гарашанин није хтео да војсци изда наредбу и растера скупштину.
 
После повратка кнеза Милоша, Гарашанин се држао по страни. Када је [[кнез МихајлоМихаило]] ступио на престо, Гарашанин, кога је МихајлуМихаилу препоручила Русија, постао је [[1861]]. председник Министарског Савета и министар иностраних послова. Под Кнезом[[Кнез МихајломМихаило Обреновић|кнезом Михаилом]] Гарашанин се бавио готово искључиво питањима спољне политике. Прихватио је МихајловуМихаилову идеју рата с [[Турска|Турском]] и живо је радио на склапању ратних савеза са [[Црна Гора|Црном Гором]] и са [[Грчка|Грчком]]. У исто време организовао је пропаганду на целом [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] како би, чим Србија зарати с Турском, настао општи устанак потлачених народа против [[Османско царство|Отоманске империје]]. За време његовога министровања, решено је градско питање царских градова и турски гарнизони напустили су [[1867]]. године све тврђаве које су држали у Србији.<ref name="EN"/>
 
Године [[1867]]. Гарашанин је изненада отпуштен, по свој прилици стога што се превише противио намераваној МихајловојМихаиловој женидби са блиском рођаком [[Катарина Константиновић|Катарином Константиновић]], [[унука|унуком]] [[стриц]]а [[Јеврем Обреновић|Јеврема Обреновића]].<ref name="EN"/>
Отпуштање Гарашанина изазвало је енергичне протесте Русије. Приликом Михајлове погибије [[1868]]. године затекао се у [[Топчидер]]у и одмах пожурио у Београд да обавести министре о несрећи која се десила. Захваљујући његовој присебности, одмах су предузете мере за одржање реда. Последње године свога живота Гарашанин је провео удаљен од политике, на свом имању у [[Гроцка|Гроцкој]].