Вез — разлика између измена

10.461 бајт додат ,  пре 7 месеци
нема резимеа измене
{{друго значење3|Вез (брест)}}
 
'''Вез''' је врста [[Домаћа радиност|домаће радиности]]. На платну везиља концем за вежење помоћу игле извезе одређени мотив по унапред припремљеном нацрту и овакав вез се назива [[гоблен]]. ИмаПод вишевезом врстасе везаподразумева начин украшавања текстилне или кожне подлоге провлачењем најчешће текстилне или металне, њимакожне сроднинити помоћу игле. Тако добијени мотиви представљали су врло важан украс на одећи и текстилном покућству у традиционалној култури [[гобленСрбија|Србије]]и.
 
= Порекло веза =
Историја веза сеже чак до [[Антика|Антике]], још су стари [[Асирци]], [[Египћани]], [[Римљани]] и [[Античка Грчка|Грци]] своју одећу украшавали везом<ref name=":0">{{Cite web|url=https://iskonmode.rs/vez-veza-sa-tradicijom/|title=Вез - веза са традицијом|last=|first=|date=28.10.2017.|website=Iskon mode|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18.7.2019.}}</ref> Вез је био јако цењен и у [[Византија|Византији]] и везивао се за више слојеве друштва. То се сматрало уметношћу којом су се професионално бавиле везиље и мајстори у оквиру цркве или на дворовима. У Византији су вез свилом и златном и сребрном жицом доведени до виског нивоа и углавном повезивани са имућнијим становништвом и свештенством.<ref name=":1">{{Cite web|url=http://www.opanak.net/vez-stari-zanat-vekovna-tradicija-u-nasoj-srbiji/|title=Вез стари занат, Вековна традиција у нашој Србији|last=|first=|date=07.04.2017.|website=Opanak.net|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18.07.2019.}}</ref>
 
Што се Србије тиче, постоји веровање етнолога, да су Срби знали за вез и пре него што су се доселили на [[Балканско полуострво|Балкан]].<ref name=":0" /> У [[Средњевековна Србија|средњем веку]] посебно се неговала вештина овог ручног рада и црквена одела за богослужење су украшавана везом. И на српским дворовима, вез је био део свакодневног ритуала међу дворским дамама. У нашем народу вез је био врло важан и чест начин украшавања одеће и текстилних предмета који су се користили у домаћинству. Он је био саставни део образовања угледног женског света у средњем веку. Материјали које су тада везиље користиле исти су као и на византијским дворовима и манастирима, а то су били: свилена тканина, свилени конац и сребрна или позлаћена жица. Теме за вез узимане су из [[Иконографија|иконографије]]. Осим црквеног веза и веза на дворовима, у српском народу рађен је и негован народни вез.
 
= Вез у Србији =
Вез се разликовао од једног краја Србије до другог. Бели вез је био јако популаран у [[Војводина|Војводини]] и у градским срединама, а његова најпопуларнија врста је [[Шлинга вез|шлинга]] или шлингерај. Он је током 19. века из средње Европе стигао у наше крајеве и везиље су куповале посебне цртеже са мотивима биљака или цвећа и наносиле на тканину.<ref name=":0" /> Ова техника се називала труковање, а занатлије које су израђивали цртеже називали су се [[трукери]].  Овом техником украшавала се не само одећа, већ и постељина, столњаци, завесе, пешкири и други предмети. Ови предмети су осим употребне вредности имали и украсну улогу, па су се сем оних неизоставних јављали и посебни предмети као што су: држачи за чешаљ, шибице, украсне траке веза за полицу, куварице са везеним текстом и различитим сценама из живота које су штитиле зид изнад шпорета од прљања. Постојали су још и:
 
* [[пуни вез]]
* ришеље
* [[гоблен]]
* [[покрстица]]
* [[Златовез|златновез]]
 
У Србији, највише у селима, вез је био обавезни женски посао. Девојчице су се од најранијег узраста училе како да везу. Иако су везом украшавани многи предмети као и мушка гардероба, ипак је вез највише доминирао на женској и девојачкој одећи. Поред тога што је био украс вез је био показатељ друштвеног статуса, материјалног стања, узраста, регионалне и националне припадности.
 
Од области до области вез се разликовао, тако да је у неким крајевима Србије био богатији и разноврснији и самим тим познатији. Подлогу за вез чинило је кудељно ланено, а ређе памучно платно од кога су кошуље шивене. Орнаментика је била геометријска.
 
Стицање знања и вештина израде везова крајем 19. века постаје део основног образовања женске деце, касније и средњег, гимназијског и стручног образовања, да би се после Другог светског рата ручни рад и знања о везу свела на предмет домаћинство.
 
У нашим народним песмама помињу се лепоте везова, справе и материјали за вез, [[Ђерђеф за платно|ђерђеф]], игла, [[Ибришим конац|ибришим]], злато, затим поштовање према доброј везиљи и осећања која она уноси у свој рад. Постоји врло занимљиво предање да је код [[Везичево|Везичева]] у околини [[Пожаревац|Пожаревца]] постојала задужбина Миље везиље, која је целог века остала девојка јер није хтела да се уда за оног за кога је отац давао, тако да је везла, вез продавала и од тог новца подигла цркву прозвану [[црква Везиља]], која је порушена за време Турака<ref name=":1" />
 
= Вез данас =
Данас се жене појединачно баве везом и то најчешће из хобија. Постоје и различита удружења и организације које се баве овим занатом у циљу представаљања и очувања истог, као и неговања народне традиције. Иако врло мали број људи и даље везе и интересовање за вез драстично опада он опстаје у новом, модерном руху. Интересовање модне индустрије за традиционалне мотиве и вез расте, тако многе познате модне куће у своје креације укључују елементе из народних ношњи .<ref>{{Cite web|url=https://www.agromedia.rs/Zivot-na-selu/obicaji/vez-zaboravljena-umetnost|title=Има ли вез у Србији будућност|last=|first=|date=24.09.2018.|website=Agro media|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18.07.2019.}}</ref>
 
У историји Србије најпознатији вез је онај монахиње [[Јефимија|Јефимије]], [[Похвала кнезу Лазару]], извезен је позлаћеном жицом на црвеном атласу, као покров за ковчег са моштима светог [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]], намењен [[Манастир Раваница|манастиру Раваници]], формата 67 x 49 cm. У [[Трстеник|Трстенику]] се од 1971. године одржава манифестација [[Јефимијини дани]] и у оквиру ње се додељује награда Јефимијин вез за најбоље песничко остварење између две манифестације.<ref>{{Cite web|url=https://www.eparhijakrusevacka.com/2015/06/23/jefimijini-dani-u-trsteniku/|title=Јефимијини дани у Трстенику|last=|first=Ђакон Данијел Стефановић|date=23.06.2015.|website=Епархија Крушевачка|archive-url=|archive-date=|dead-url=|access-date=18.07.2018.}}</ref>
 
== Галерија ==
* [[Бајески вез]]
 
= Референце =
 
= Спољашње везе =
 
* [https://stil.kurir.rs/lifestyle/81611/vezenje-za-pocetnike-omiljena-letnja-zanimacija-nekadasnjih-srpskih-zena-foto-video Српска традиција украшавања одеће и платна]
{{клица}}
 
411

измена