Драма Српског народног позоришта — разлика између измена

Додавање текста
м
(Додавање текста)
[[Датотека:Tinka i Andrija Lukić u komadu Narcis, 1901.jpg|мини|400x400пискел300x300px|Тинка Лукић као Маркиза Помпадур и Андрија Лукић као Гроф Стенвиј у комаду Нарцис А. Е. Брахфогла, Атеље Ивана Стојковића, Нови Сад, око 1901. Фотографија је музејска грађа [[Позоришни музеј Војводине|Позоришног музеја Војводине]].|алт=]]
{{би}}
[[Датотека:Tinka i Andrija Lukić u komadu Narcis, 1901.jpg|мини|400x400пискел|Тинка Лукић као Маркиза Помпадур и Андрија Лукић као Гроф Стенвиј у комаду Нарцис А. Е. Брахфогла, Атеље Ивана Стојковића, Нови Сад, око 1901. Фотографија је музејска грађа [[Позоришни музеј Војводине|Позоришног музеја Војводине]].]]
[[Датотека:Матиилда Филиповић, Зорица Петровић и Даница Матејић, Диран и Диран, 1920.tif|мини|400x400пискел|Матилда Филиповић (Клариса), Зорица Петровић (Марија) и Даница Матејић (Лујза) у представи Диран и Диран А. Валабрега и М. Ордоноа, СНП, 1920.Фотографија је музејска грађа [[Позоришни музеј Војводине|Позоришног музеја Војводине]].]]
[[Датотека:Сцена из представе Отело, 1922.tif|мини|400x400пискел|Сцена из представе Отело В. Шекспира, СНП, Нови Сад, 1922.Фотографија је музејска грађа [[Позоришни музеј Војводине|Позоришног музеја Војводине]].]]
'''Драма Српског народног позоришта''' је уметничка је јединица [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].
 
''Прва фаза'': Оснивање Драме поклапа се и са оснивањем самог позоришта. У периоду од оснивања СНП-а до Првог светског рата одржано је 630 драмских дела на основу 392 домаћа и страна писца.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://www.snp.org.rs/?page_id=3134|title=ДРАМА {{!}} Српско народно позориште|website=www.snp.org.rs|access-date=2019-07-19}}</ref> У том периоду су се представе спремале у оквиру саме трупе, без режисера, такорећи, у ходу. Дешавало се да су неке биле извођене само једном или неколико пута па се одмах се ишло на следеће. На овај начин су представе припремали: Јован Ђорђевић, Антоније Хаџић, Димитрије Марковић, Лаза Телечки, Димитрије Ружић, Пера Добриновић, Андрија Лукић, Веља Миљковић, Димитрије Спасић, Милош Хаџи Динић, Коча Васиљевић. Преовлађивао је патетични, романтичарски стил глуме.<ref name=":0" />
Од првих дана, глумци Српског народног позоришта били су и културни мисионари који су битно утицали на културни идентитет и свест нације. У позоришту које је, првих година свог постојања било најчешће на турнејама, израсла је група великих глумаца: [[Димитрије Ружић]], [[Драга Спасић]], [[Лаза Телечки]], [[Миша Димитријевић (глумац)|Миша Димитријевић]], [[Чича Илија Станојевић|Илија Станојевић]], [[Димитрије Спасић]], [[Јефта Душановић|Јевто Душановић]] и, међу њима необичан човек, чаробњак који је на сцени могао баш све, највећи уметник српког глумишта - [[Пера Добриновић]]. 1981. године, када је отворена нова зграда СНП-а, Пери Добриновићу је подигнут споменик (рад вајара Миланка Мандића). Био је то први споменик глумцу у тадашњој [[Југославији]].
 
Од првих дана, глумци Српског народног позоришта били су и културни мисионари који су битно утицали на културни идентитет и свест нације.
После гостовања у Београду 1868, кнез [[Михаило Обреновић|Михаило]], одушевљен новосадским глумцима, позива [[Јована Ђорђевића]] да оснује стално позориште у Србији. Прихватајући позив као изазов и част, управа је половину ансамбла повела са собом, и седам година после Српског народног позоришта основано је [[Народно позориште у Београду]].
 
Чланови СНП-а у овој првој фази, који су такође наступали и за друга позоришта свог времена су: Димитрије Ружић, Димитрије Марковић Кикинђанин, Никола Недељковић, Коста Хаџић, Михаило Гавриловић, Михаило Рац(ковић), Младен Цвејић, Стеван Чекић и Драгиња Поповић (касније Ружић), Љубица Поповић, Милица Грунчић и Никола Зорић. До Првог светског рата на сцени Српског народног позориштља играли су и: Лаза Телечки, Марија Недељковић, Никола Рашић, Ђорђе Пелеш, Ђура и Марија Рајковић, Илија Станојевић Чича, Димитрије Спасић, Милош Хаџи Динић. Коча Васиљевић, Веља Миљковић, Павле Маринковић, Милева Рашић, Милица-Милка Гргурова, Софија Поповић, Димитрије и Љубица Коларовић, Марија Цветковић, Тинка и Андрија Лукић, Пера и Јелисавета Добриновић, Марта Тодосић, Милка Марковић, Даница Метејић, Јефта Душановић, Драга Спасић<ref name=":0" />
И у послератном периоду Драма Српског народног позоришта је одржала своју славу. Најистакнутији међу глумцима тог периода свакако су били: [[Петар Петковић]], [[Станоје Душановић]], [[Петар Вртипрашки]], [[Витомир Љубичић]], [[Синиша Раваси]], [[Љубица Раваси]], [[Стеван Шалајић]], [[Иван Хајтл]], [[Миодраг Лончар]], [[Тихомир Плескоњић]], [[Мира Бањац]], [[Милица Радковић]], [[Велимир Животић]], [[Раде Којадиновић]], [[Заида Кримшамхалов]], [[Добрила Шокица]], [[Јелица Бјели]], [[Стеван Гардиновачки]]...
 
ОдМеђу првиховим данаглумцима, глумцинарочито Српскогсе народногсвојим позоришта били суталентом и културни мисионари који су битно утицали на културни идентитет и свест нације. У позоришту које је, првих година свог постојања било најчешће на турнејама, израсла је група великихангажовањем глумацаистичу: [[Димитрије Ружић]], [[Драга Спасић]], [[Лаза Телечки]], [[Миша Димитријевић (глумац)|Миша Димитријевић]], [[Чича Илија Станојевић|Илија Станојевић]], [[Димитрије Спасић]], [[Јефта Душановић|Јевто Душановић]] и, међу њима необичан човек, чаробњак који је на сцени могао баш све, највећи уметник српког глумишта - [[Пера Добриновић]]. 1981. године, када је отворена нова зграда СНП-а, Пери Добриновићу је подигнут споменик (рад вајара Миланка Мандића). Био је то први споменик глумцу у тадашњој [[Југославији]].
 
После гостовања у Београду 1868, кнез [[Михаило Обреновић|Михаило]], одушевљен новосадским глумцима, позива [[Јована Ђорђевића]] да оснује стално позориште у Србији. Прихватајући позив као изазов и част, управа је половину ансамбла повела са собом, и седам година после Српског народног позоришта основано је [[Народно позориште у Београду]].<ref>Веснић, Радослав. ''Нови Сад Београду - Београд Новом Саду'', Наша сцена 157-158, 1960, 2-4</ref>
 
''Друга фаза:'' Након Првог светског рада, припремала су се домаћа драмска дела, али у недостатку већег броја ових дела, посрбљивала су се дела страних аутора, што значи да су ликовима давана српска имена, места радњи су бивала са ових простора, а карактеристика ових комада је величање родољубља.<ref name=":0" />
И данас Драми Српског народног позоришта делује ансамбл изванредних глумаца који изводи представе највећих светских класичних и модерних, страних и домаћих аутора.
 
У овој фази трупа се састојала из старих и нових чланова: Љубица и Милош Хаџи Динић, Даница и Коста Васиљевић, Милка и Михаило Марковић, Драга Спасић, Даница и Милан Матејић, Катица и Војислав Виловац, Ружа и Драгомир Кранчевић, Марта Тодосић, Марија-Мица Хаџић, Штефанија Ленска, Милева Бошњаковић, Савета и Јован Стојчевић, Пава Слука-Рајичић, Јулија Кучера, Димитрије Спасић, Добрица Милутиновић, Миливоје Живановић, Милорад Душановић, Васа Ивановић, Милка Марковић, и Пера Јовановићм, Божа Николић, Марија Вера, Радослав Веснић, Пава Слука, Раденко Алмажановић, Александар Верешчагин, Зора Виловац, Светислав Савић, Драгољуб Сотировић, Станоје Душановић, Јован Харитоновић, Хијацинта-Цинта Вугринчевић-Харитоновић, Надежда Архипова, Рахела Ферари, Мила Левова, Томислав Танхофер, Јован и Мила Гец, Михајло Ковачевић, Ида Прегарц, Брана и Каја Цветковић, Станко Колашинец, Стојан Јовановић
 
Ову фазу такође краси и то да се искуснијим глумцима поверава редитељски посао.
 
''Трећа фаза:'' Од завршетка Другог светског рата па до педесетих година 20. века, држава инструира репертоар позоришта, те се тада изводе представе са ратно-комунистичком пропагандном поруком, као и дела руских аутора. Овој гупи се прикључују и српски класици: Нушић и Стерија. Након педесетих, када се држава више није мешала у еад позоришта, на репертоару се поново пјављују дела домаћих, страних, класичних и актуелних аутора.
 
И у послератном периоду Драма Српског народног позоришта је одржала своју славу. Глумци тог периода су били:Милан Ајваз, Љубица Раваси, Станоје Душановић, Рахела Ферари, Виктор Старчић, Олга Животић, Љубиша Иличић, Синиша и Љубица Раваси, Станоје Душановић, Олга Животић, Душан Животић, Славка Тошић, Жарко Митровић, Софија Перић-Нешић, Бранко Татић, Александар Стојковић, Славко Симић, Никола Митић, Стојан Јовановић, Милан и Славка Тошић, Петар Вртипрашки, Лазар Богдановић, Фрања Живни, Иван Хајтл, Миодраг Лончар, Витомир Љубичић, Стеван Шалајић, Ђорђе Јелисић, Велимир Животић, Раде Којадиновић, Велимир Животић, Илинка Душановић, Славко Ђорђевић, Анђелија Веснић, Милица Кљаић-Радаковић, Добрила и Драгиша Шокица, Драгутин Колесар, Заида Кримшамхалов, Милена Булатовић, Стеван Гардиновачки.
 
Што се редитељског посла тиче, од овог периода у СНП-у увек постоји бар један стални редитељ и други гостујући. Неки од њих су: Јован Коњовић, Јуриј Љвович Ракитин, Јосип Кулунџић, Бора Ханауска, Јован Путник, Миленко Шуваковић, Димитрије Ђурковић, Дејан Мијач и др.
 
 
 
 
И данас Драми Српског народног позоришта делује ансамбл изванредних глумаца који изводи представе највећих светских класичних и модерних, страних и домаћих аутора.<ref name=":0" />
 
Квалитету и репутацији Драме Српског народног позоришта неизмерно су допринели значајни уметници који су у њему радили или раде и данас.
* Костимографи: [[Соња Шербан]], [[Стана Јатић]], [[Дора Душановић]], [[Божана Јовановић]], [[Љиљана Драговић]], [[Бранка Петровић]], [[Анамарија Михајловић]], [[Миланка Берберовић]], [[Јасна Петровић-Бадњаревић]], [[Мирјана Стојановић-Маурич]], [[Бојана Никитовић]], [[Марина Сремац]]...; композитори: [[Душан Стулар]], [[Зоран Христић]], [[Војислав Воки Костић]], [[Габор Ленђел]], [[Стеван Дивјаковић]], [[Ксенија Зечевић]], [[Предраг Пеђа Вранешевић]], [[Бата Нонин]]...; *Кореографи: [[Марина Олењин]], [[Георгије Македонски]], [[Ика Отрин]], [[Крста Кузмановски]], [[Мирјана Поповић]], [[Бранко Маринковић]], [[Борис Тонин]], [[Вера Костић]], [[Лидија Пилипенко]], [[Владимир Логунов]], [[Крунислав Симић]], [[Нада Кокотовић]], [[Оливера Ковачевић Црњански]], [[Милан Лазић]]...,
* Аутори сценског покрета: [[Иван Клеменц]], [[Ферид Карајица]]...
 
 
Желећи да допринесе афирмацији младих талентованих драмских писаца и обогати позоришну продукцију у земљи, Српско народно позориште је 2004. покренуло [[Пројекат три]] - Конципиран као фестивал нове српске драме, аутора који до сада нису извођени на професионалним позорницама домаћих театара.
* [[Предраг Момчиловић]]
* [[Гордана Каменаровић]]
*<br />[[Датотека:Povratak Kazanove, drama, SNP, 2006-07, foto M. Polzović.jpg|мини|400x400пискел|Драма "''Повратак Казанове''" по новели [[Артур Шницлер|Артура Шницлера]] у режији [[Ана Томовић|Ане Томовић]], СНП, Нови Сад, 2006/2007. Фотографија је део фото збирке [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]].]][[Milovan Filipović|Милован Филиповић]]
* [[Миодраг Петроње]]
* [[Гордана Јошић-Гајин]]
* [[Милан Шмит]]
* [[Оливера Стаменковић]]
* [[Ксенија Мартинов-Павловић]]
* [[Драган Којић]]
* [[Љубица Ракић]]
1.329

измена