Драма Српског народног позоришта — разлика између измена

линк
(линковање)
(линк)
Међу овим глумцима, нарочито се својим талентом и ангажовањем истичу: Димитрије Ружић, Драга Спасић, Лаза Телечки, Миша Димитријевић, Илија Станојевић, Димитрије Спасић, Јевто Душановић и, међу њима необичан човек, чаробњак који је на сцени могао баш све, највећи уметник српког глумишта - Пера Добриновић. [[1981]]. године, када је отворена нова зграда ''СНП-а'', Пери Добриновићу је подигнут споменик (рад вајара [[Миланко Мандић|Миланка Мандића]]). Био је то први споменик глумцу у тадашњој [[СФР Југославија|Југославији]].
 
После гостовања у [[Београд|Београду]] [[1868]], кнез [[Михаило Обреновић|Михаило]], одушевљен новосадским глумцима, позива Јована Ђорђевића да оснује стално позориште у Србији. Прихватајући позив као изазов и част, управа је половину ансамбла повела са собом, и седам година после ''Српског народног позоришта'' основано је [[Народно позориште у Београду]].<ref>Веснић, Радослав. ''Нови Сад Београду - Београд Новом Саду'', Наша сцена 157-158, 1960, 2-4</ref>
 
'''''Друга фаза:''''' Након ''Првог светског радарата'', припремала су се домаћа драмска дела, али у недостатку већег броја ових дела, посрбљивала су се дела страних аутора, што значи да су ликовима страних комада давана српска имена, места радњи су бивала са ових простора, а карактеристика ових комада је величање родољубља.<ref name=":0" />
 
У овој фази трупа се састојала из старих и нових чланова: [[Љубица Хаџи Динић|Љубица]] и Милош Хаџи Динић, [[Даница Васиљевић|Даница]] и [[Коста Васиљевић]], Милка и [[Михаило Марковић (глумац)|Михаило Марковић]], Драга Спасић, [[Даница Матејић|Даница]] и [[Милан Матејић]], [[Катица Виловац|Катица]] и [[Војислав Виловац]], [[Ружа Кранчевић|Ружа]] и [[Драгомир Кранчевић (глумац)|Драгомир Кранчевић]], Марта Тодосић, [[Марија-Мица Хаџић]], [[Штефанија Ленска]], [[Милева Бошњаковић]], [[Савета Стојчевић|Савета]] и [[Јован Стојчевић]], [[Пава Слука-Рајичић]], [[Јулија Кучера]], Димитрије Спасић, [[Добрица Милутиновић]], [[Миливоје Живановић]], [[Милорад Душановић]], [[Васа Ивановић]], Милка Марковић, и [[Пера ЈовановићмЈовановић]], [[Божа Николић]], [[Марија Вера]], [[Радослав Веснић]], [[Пава Слука]], [[Раденко Алмажановић]], [[Александар Верешчагин]], [[Зора Виловац]], [[Светислав Савић]], [[Драгољуб Сотировић]], [[Станоје Душановић]], [[Јован Харитоновић]], [[Хијацинта-Цинта Вугринчевић-Харитоновић]], [[Надежда Архипова]], [[Рахела Ферари]], [[Мила Левова]], [[Томислав Танхофер]], [[Јован Гец|Јован]] и [[Мила Гец]], [[Михаило Ковачевић (глумац)|Михајло Ковачевић]], [[Ида Прегарц]], [[Брана Цветковић|Брана]] и [[Каја Цветковић]], [[Станко Колашинец]], [[Стојан Јовановић]].
 
Ову фазу такође краси и то да се искуснијим глумцима поверава редитељски посао.<gallery mode="packed-hover" heights="120">
1.329

измена