Позоришни плакат у Војводини — разлика између измена

нема резимеа измене
== Почеци оглашавања позоришне представе ==
[[Датотека:Plakat- Vojnicki begunac.jpg|мини|Плакат за представу: Војнички бегунац у Вршцу, 26. маја 1863. Плакат је део збирке плаката [[Позоришни музеј Војводине|Позоришног музеја Војводине]].|алт=|199x199пискел]]
Већ крајем [[18. век|18.]] и почетком [[19. век|19. века]], данашњу територију Војводине, насељену разноликим, мултиетничким живљем, посећују многе глумачке дружине, путујућа позоришта која наступају на [[Немачки језик|немачком]] и [[Мађарски језик|мађарском]] језику.<ref name=":0">{{Cite web|url=http://www.subkultura.rs/sr/pozoriste-i-film/prvi-pozorisni-plakat/|title=Prvi pozorišni plakat {{!}} Subkultura.rs|website=www.subkultura.rs|access-date=2019-07-10}}</ref> Такође се организују и разне дилетантске и ученичке представе. [[Српско народно позориште]] у Новом Саду, првобитно путујуће, будући без позоришне зграде, основано је такође у 19. веку, тачније [[1861]]. године.
[[Датотека:Plakat na svili za predstavu- Sablja Kraljevića Marka u Sremskim Karlovcima 11. maja 1890.jpg|лево|мини|234x234пискел|Плакат на свили за представу: Сабља Краљевића Марка у Сремским Карловцима 11. маја 1890. Плакат је део збирке плаката [[Позоришни музеј Војводине|Позоришног музеја Војводине]].]]
Да би се позоришна представа могла одржати у неком граду, вароши или месту, тадашња процедура је била да се градска власт врло прецизно обавести о програму гостовања, месту одржавања представе и по могућству да се наведу имена њених учесника.<ref name=":0" /> Осим извештаја властима, позоришну представу је било потребно огласити и доћи до публике. Као и у свим другим културама, у Војводини се оглашавање представа у почетку радило путем афиша, односно, руком писаних, цртаних или штампаних објава на листу хартије или свиле, које су се истицале на зидовима или за то предвиђеним паноима.<ref>ЈОВАНОВИЋ, Рашко, Дејан Јаћимовић. ''Лексикон драме и позоришта.'' Београд, Просвета. 2013. </ref>
 
== Друга фаза - „Оликовњавање” ==
Графички лик плаката се доста споро мењао<ref name=":1" />. Ипак, у периоду након [[Први светски рат|Првог светског рата,]] па све до педесетих година [[20. век|20. века]], уочљиве су извесне промене које су се састојале у измени величина слова за поједине делове текста, у коришћењу обојене хартије или словних знакова, највише у две боје. Распоред и редослед текста на плакату још увек није излазио ван стереотипног облика и чврсте шаблонске форме.<ref name=":1" /><gallery widths="150" heights="150">
Датотека:Plakat za predstavu SNP-a, Narodni poslanik, 1963.jpg
Датотека:Plakat za predstavu SNP-a,Selo Sakule, a u Banatu, 1971.jpg
Иако још увек наративан и засићен "словним информативним вишком", позоришни плакат у Војводини у овом периоду постаје и дизајнерски израз односно својеврсни препознатљиви жиг сваке позоришне куће. У односу на пре, формат плаката се такође повећава.
[[Датотека:Razvojni put Bore Šnajdera, SNP, 2016.jpg|мини|Позоришни плакат Српског народног позоришта за представу: Развојни пут Боре Шнајдера Александра Поповића, Нови Сад, 2016; Аутор плаката: Радуле Бошковић]]
Велику улогу у развоју позоришног плаката у Војводини, али и шире, има управо [[Стеријино позорје]]. Овај велики и најзначајнији позоришни фестивал у бившој [[СФР Југославија|Југославији]] почиње да схвата улогу и значај позоришног плаката и поклања му све више пажње. Наиме, таквом ставу ''Позорја'', највише је допринео сликар [[Миливој Николајевић]].<ref name=":1" /> „У жељи да држи корак са уметничком продукцијом позоришног плаката који је све више прихватан као важан део животног циклуса позоришне представе, али и аутономно ауторско дело, ''Стеријино позорје'' [[1973]]. године покреће тријеналну ''[[Изложба позоришног плаката и графичког обликовања|Изложбу позоришног плаката и графичког обликовања]]'' која је на једном месту требало да окупи најзначајније југословенске ствараоце у овом домену.” <ref name=":3">СТОЈШИЋ Милица , Драгана Пилиповић. [http://www.scen.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2013/03/SCENA-3-4_2016_-Plakat-kao-prozor-u-svet-pozori%C5%A1ta-Milica-Stoj%C5%A1i%C4%87-i-Dragana-Pilipovi%C4%87.pdf ''Плакат као прозор у свет позоришта, 15. изложба позоришног плаката и графичког обликовања''.] у часопису: SCENA 3-4, 2016. стр. 119</ref> За целокупни дизајн ''Стеријиног позорја,'' у периоду од [[1976]]. до [[1990]]. године био је задужен чувени југословенски графички дизајнер из [[Љубљана|Љубљане]], [[Матјаж Випотник]], који је подигао позоришни плакат на европски ниво.<ref name=":3" />
 
Једна од најзначајнијих изложби позоришног плаката: ''Југословенски позоришни плакат [[1944]]-[[1981]]'' била је приређена [[1985]]. године. Њен значај је пре свега био у утицају великих позоришних средина (Љубљане, [[Загреб|Загреба]] и [[Београд|Београда]]) са развијенијом вештином и дизајнерском нотом у прављењу плаката, на позоришни живот Војводине.<ref name=":1" /> Излагачи на овој изложби су пре свега били уметници који су плакат схватали као ликовни пандан представи која се не само најављује, већ и наговештава део њеног садржаја.
1.329

измена