Википедија

Опера Српског народног позоришта — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
+
Ред 1:
 
{{Википедијанац стажиста
| институција = [https://https://www.snp.org.rs// Српском народном позоришту]
| програм стажирања = Википедија:Википедијанац стажиста/Српско народно позориште, Нови Сад, 2019.|програма стажирања
}}
 
 
{{Главни чланак|Српско народно позориште}}
[[Датотека:Извођачи опере Продана невеста, 1921.jpg|мини|400x400пискел|Извођачи Продане невесте Б. Сметане са редитељем Драгомиром Кранчевићем (други ред, трећи здесна), Српско народно позориште, Нови Сад, 1921. Фотографоија је музејска грађа [[Позоришни музеј Војводине|Позоришног музеја Војводине]].]]
 
Од свог оснивања [[1861]], [[Српско народно позориште]] је на свом репертоару имало комаде са певањем и музиком. Развијајући се преко сложенијих облика – — [[оперета|оперете]], крајем [[19. век|19. века]]а представило је и најкомплекснију музичку форму – — [[опера|оперу]].<ref>КОЧИ, Ивана'''.''' ''Солисти Опере Српског народног позоришта од почетка до наших дана'', Нови Сад, Позоришни музеј Војводине, 2007.</ref>
[[Датотека:Мила Левова, 1923.tif|лево|мини|Мила Левова (1898 –19801898—1980) оперска певачица у непознатој улози, Атеље К. Муића, Нови Сад, 1923. Фотографија је музејска грађа [[Позоришни музеј Војводине|Позоришног музеја Војводине]].]]
Чак и за време прве, пионирске декаде, музика је била важна компонента представа. Позориште је увек имало свог капелника ([[диригент|диригента]]а), хор којега су чинили углавном [[Глумац|глумци]] и мали позоришни [[оркестар]]. Први Капелник био је [[Адолф Лифка]]. За први оригинални допринос новосадској музичкој сцени заслужан је млади, талентовани [[Аксентије Максимовић]], који је компоновао музику за седамнаест представа.
 
Прва оперета – — ''Врачара'', чији је аутор био глумац и редитељ [[Веља Миљковић]], а композитор [[Емануел Пихерт]], изведена је [[1891]]. (на гостовању у [[Бела Црква|Белој Цркви]]).
[[Датотека:Сцена из опере Травијата, 1924.tif|мини|400px|Сцена из представе Травијата Ђ. Вердија, са Надеждом Архиповом (1895–19671895—1967) у улози Виолете, СНП, Нови Сад, 1924. Фотографија је музејска грађа [[Позоришни музеј Војводине|Позоришног музеја Војводине]].]]
Прве оперске представе у [[Нови Сад|Новом Саду]] одигране су [[1897]].: ''Лепа Галатеа'' [[Франц Супе|Франца Супеа]] и ''Јовичини сватови'' [[Виктор Масе|Виктора Масеа]], обе у режији [[Пера Добриновић|Пере Добриновића]] и диригентским вођством Емануела Пихерта.
 
Најистакнутији солисти тог времена били су: [[Султана Цијукова-Савић]], [[Драга Спасић]] и [[Жарко Савић]] – — наш први певач интернационалне репутације.
 
После [[Први светски рат|Првог светског рата]], [[Српско народно позориште]] наставља са извођењем [[оперета]] и [[опера]]. Заслужни појединци тог времена били су: Коста Луковић, Хинко Маржинец и [[Петар Коњовић]].
Линија 23 ⟶ 21:
Због недовољне финансијске помоћи и прихода, Опера је укинута [[1924]], а ускоро, [[1926]]. и Оперета.<ref>ПЕДЕСЕТ година Опере Српског народног позоришта. припремили Весна Крчмар, Миодраг Милановић и Душанка Радмановић, Нови Сад, Српско народно позориште, 1998.</ref>
 
=== Обнова Опере ===
Стална Опера је основана [[1947]]. Први [[диригент]] и директор био је [[Војислав Илић (композитор)|Војислав Илић]]. Почетак рада Опере као институције везује се уз премијеру [[Ђузепе Верди|Вердијеве]] ''[[Травијата (опера)|''Травијате]]'']], [[16. новембар|16. новембра]] [[1947]]. ''Травијата'' је остала најизвођенији оперски наслов. Пошто су се тада Хор и Оркестар први пут појавили у пуном оперском саставу, тај датум је усвојен за датум њиховог оснивања. [[Датотека:Prizor iz opere Magbet Đ. Verdija, u režiji Darijana Mihajlovića, Srpsko narodno pozorište, Novi Sad, 2001. Fotograf- Branislav Lučić.jpg|мини|300px|Призор из опере Магбет Ђ. Вердија, у режији Даријана Михајловића, Српско народно позориште, Нови Сад, 2001. Фотографија је музејска грађа ''Позоришног музеја Војводине''|алт=]]Истакнути солисти тог времена били су: [[Зденка Николић]], [[Мирјана Врчевић Бута]], [[Матија Скендеровић]], [[Олга Бручи]], [[Рудолф Немет]], [[Аница Чепе]], а касније и: [[Франц Пухар]], [[Димитри Мариновски]], [[Шиме Мардешић]], [[Аранка Херћан Бодрич]], [[Адела Марушевић]], [[Фрања Кнебл]], [[Душан Балтић]], [[Владан Цвејић]], [[Ирена Давосир Матановић]], [[Светозар Дракулић]], [[Војислав Куцуловић]], [[Јелена Јечменица]], [[Вера Бердовић]], [[Вера Ковач Виткаи]]...…
 
Многи истакнути [[диригент]]и радили су у Опери [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]]: [[Војислав Илић (композитор)|Војислав Илић]], [[Лазар Бута]], [[Предраг Милошевић]], [[Милан Асић]], [[Душан Бабић]], [[Душан Миладиновић]], [[Даворин Жупанић]], [[Гаетано Чила]] [Gaetano Cilla] ([[Италија]]), [[Маријан Фајдига]], [[Имре Топлак]], [[Владимир Тополковић]], [[Младен Јагушт]], [[Еуген Гвоздановић]], др [[Виктор Шафранек]], [[Миодраг Јаноски]], [[Ангел Шурев]], [[Јон Јанку]] (-{Ion Iancu}-) ([[Румунија]]), [[Јурај Ферик]], [[Љубиша Лазаревић]], [[Бојан Суђић]], [[Душан Михајловић]], [[Весна Шоуц Пантелић]], [[Весна Кесић Крсмановић]], [[Ренато Палумбо]] [Renato Palumbo]] ([[Италија]]), [[Манлио Бенци]] [Manlio Benzi] ([[Италија]]), [[Јанез Говедник]], [[Марко Паче]] (-{Marco Pace}-) ([[Италија]]), [[Жељка Милановић]], [[Микица Јевтић]], [[Александар Којић]].
Линија 32 ⟶ 30:
Од сезоне [[2005]]./[[2006]]. већина оперских представа има и превод који се пројектује на дисплеју изнад сцене.
 
=== Награде ===
Поред бројних домаћих награда и признања посебно се издвајају три изузетно престижне међународне награде Оркестру [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]]:
* '''Награда Савезне Владе Републике Аустрије''' за извођење [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцартове]] [[Опера|опере]] ''Фигарова женидба'' и [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцартовог]] ''Реквијема'' из [[1956]]. године поводом двестоте годишњице од рођења [[Волфганг Амадеус Моцарт|В.  А.  Моцарта]];
* '''Награда Министарства културе Ирака''' за извођење [[опера|опере]] [[Рудолф Бручи|Рудолфа Бручија]] ''[[Гилгамеш (опера)|''Гилгамеш'']]'' из [[1987]]. године на I међународном фестивалу у [[Вавилон|Вавилону]]у;
* '''Награду Министарства културе Руске Федерације – — сребрна медаља „Пушкин”''' за успешно обележавање [[Александар Пушкин|песникове]] годишњице, у којој је било прво драмско извођење ''[[Евгеније Оњегин (опера)|''Евгенија Оњегина'']]'' и прво извођење опере [[Сергеј Рахмањинов|Сергеја Рахмањинова]] ''[[Алеко (опера)|''Алеко]]'']] у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Југославији]] из [[1999]].
 
Од стране оперских и музичких критичара Југославије [[2001]], [[Ђузепе Верди|Вердијевој]] години - — Опера [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] добила је за изванредну интерпретацију [[Ђузепе Верди|Вердијевог]] ''[[Магбет (опера)|''Магбета]]'']] ([[диригент]] [[Младен Јагушт]], редитељ [[Даријан Михајловић]]). Представа је проглашена за најбољи оперски догађај протекле деценије.<gallery>
Датотека:Pikova dama, Opera SNP, 2010-2012, Jelena Končar, foto M. Polzović.jpg
Датотека:Ljubavni napitak, Opera SNP, 2014-15, Darija Olajoš Čizmić, Vasa Stajkić, foto M. Polzović.jpg
Линија 48 ⟶ 46:
</gallery>
 
== Оркестар ==
Септембра [[1945]], Српско народно позориште (тада ''Војвођанско народно позориште'') ангажовало је виолинисткињу [[Зора Душановић|Зору Душановић]] и обоисту [[Лајош Кесеги|Лајоша Кесегија]] и тако поставило камен темељац ''Оркестра''. Са новим члановима, примљеним током неколико наредних година, први прави ''Оркестар'' основан је заједно са формирањем ''Опере'', [[1947]], а прва премијера била је [[Ђузепе Верди|Вердијева]] ''Травијата'', [[16. новембар|16. новембра]] [[1947]]. Њихов рад је, нарочито током прве декаде постојања, а због недовољног броја добрих музичара, био тесно повезан са осталим професионалним ансамблима и институцијама у граду: [[Новосадска филхармонија|Новосадском филхармонијом]], различитим оркестрима [[Радио-Нови Сад|Радио Новог Сада]], Новосадским камерним оркестром, ''Музичком школом'' “„[[Исидор Бајић]]”, а касније и [[Академија уметности Универзитета у Новом Саду|Музичком академијом]].
 
Оркестар ''Српског народног позоришта'' самостално је наступао приликом турнеја ''Опере'' у [[Мађарска|Мађарској]], [[Румунија|Румунији]], [[Бугарска|Бугарској]], [[Грчка|Грчкој]], [[Хрватска|Хрватској]], [[Италија|Италији]], [[Словенија|Словенији]], [[Аустрија|Аустрији]], [[Белгија|Белгији]], [[Холандија|Холандији]], [[Луксембург|Луксембургу]]у, [[Немачка|Немачкој]], [[Русија|Русији]], [[Египат|Египту]] и [[Ирак|Ираку]]у.
 
Од свог оснивања ''Оркестар'' је извео око 210 [[опера]] и 120 [[балет|балетских]]ских премијера, 60 [[оперета]] и [[мјузикл|мјузикала]] и више од 110 концерата.<gallery mode="packed">
Датотека:Gala koncert Opere SNP-a, Novi Sad, 2012, foto M. Polzović.jpg
Датотека:Novogodisnji Gala koncert, SNP, Novi Sad, 2013-2014, dirigent Mikica Jevtić, foto M. Polzović.jpg
Линија 59 ⟶ 57:
</gallery>
 
== Хор ==
Хор Опере [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] је познат по својим високим уметничким квалитетима и одувек је оцењиван као један од најбољих оперских хорова у земљи.
 
Захваљујући богатој традицији неговања хорске музике у [[Нови Сад|Новом Саду]], Војвођанском позоришту (данас ''Српском народном позоришту'') било је лако да, приликом свога обнављања после [[Други светски рат|II светског рата]], ангажује најталентованије певаче. Пошто је ''Хор'' при пут наступио у пуном оперском саставу на премијери Вердијеве ''Травијате'' 16. новембра 1947, тај дан је прихваћен за датум његовог оснивања.
 
Његову физиономију изградио је први диригент Опере, професор [[Војислав Илић (диргент)]], компетентни познавалац хорског певања. И каснији диригенти и [[Корепетиција|корепетитори]] дали су допринос одржавању и унапређивању његовог уметничког нивоа: [[Милутин Ружић]], [[Ладислав Перлдик]], [[Владимир Тополковић]], [[Мира Глигић]], [[Љиљана Крџалић]], [[Ангелина Стефановић]], др [[Виктор Шафранек]], [[Берислав Скендеровић]], [[Борис Черногубов]], [[Еуген Гвоздановић]], [[Јурај Ферик]], [[Весна Кесић-Крсмановић]] и [[Наталија Михајловна Арефјева]].
 
Наступајући као солисти у многим музичким жанровима, ТВ и радио програмима и на различитим језицима, чланови ''Хора'' стекли су вредна нова искуства и тиме допринели квалитету извођења.
Линија 70 ⟶ 68:
Потреба да се прикажу вокално инструментална дела свих епоха, од полифоније шеснаестог века, преко [[барок]]а до модерног доба, испуњена је [[1980]]. године, оснивањем ''Хора Музичког центра Војводине''. Његов оснивач и диригент био је [[Јурај Ферик]]. Хор је радио до [[1989]].
 
''Мушки камерни хор'' почео је да делује у оквиру ''Музичког центра Војводине'' [[1980]]. Наставио је активност [[1996]]. Његови чланови су професионални певачи ''Хора'' ''Опере Српског народног позоришта''. Сви су се они претходно огледали на пољу духовне музике што их је и окупило у овај ансамбл.
 
За кратко време ''Хор'' је освојио публику својом богатом концертном активношћу. На репертоару су им [[литургија|литургије]], нарочито домаћих аутора, које до сада нису извођене. Посебно је значајно прво извођење ''[[Литургија|''Литругије'']]'' [[Јосиф Маринковић|Јосифа Маринковића]].
 
Оснивач ''Мушког камерног хора'' је [[Јурај Ферик]], [[диригент]].
 
Ансамбл је наступао широм земље, као и у иностранству ([[Италија]], [[Грчка]]). О томе говоре и награде за висок уметнички ниво, добијене на фестивалима као што је:
* златна медаља на 35. фестивалу ''Мокрањчеви дани'',
* плакета на фестивалу ''Путевима православља'' у [[Нови Сад|Новом Саду]],
* специјална награда за премијерна извођења компонованих литургија на фестивалу ''Хорови међу фрескама'' у [[Београд]]у.
 
На репертоару ''Мушког камерног хора'' су: „Божанствена литургија” Франческа Синика ([[1840]].), „Литургија” Роберта Толингера ([[1885]].), „Литургија” Владимира Бобериђа ([[1908]])...…
 
У сарадњи са Новосадском филхармонијом Хор је реализовао неколико веома важних уметничких пројеката: „[[Реквијем (Моцарт)|Реквијем]]” ([[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарт]]), „[[Реквијем (Верди)|Реквијем]]” ([[Ђузепе Верди|Верди]]), „[[Кармина Бурана]]” [''Carmina Burana''] ([[Карл Орф|Орф]]), „Четири"Четири годишња доба ([[Јозеф Хајдн|Хајдн]]), „Везиља слободе” (Вукдраговиц), „Јама” ([[Никола Херцигоња|Херцигоња]]), „Војводина” ([[Рудолф Бручи|Бручи]] – — [[Мирослав Антић|Антић]]).
 
'''Женски камерни хор''' почео је да делује у оквиру ''Музичког центра Војводине'' [[1980]]. Наставио је активност [[2002]]. Делује под руководством искусног диригента [[Весна Кецић Крсмановић|Весне Кесић Крсмановић]], која у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] ради од [[1987]]. Захваљујући њеном вођству, стручна критика истиче уметничке квалитете новосадског хорског ансамбла.
 
На репертоару су дела светских и домаћих аутора хорске музике: [[Орландо ди Ласо|Ласо]], [[Ђакомо Палестрина|Палестрина]], [[Томазо Албинони|Албинони]], [[Золтан Кодаљ|Кодаљ]], [[Волфганг Амадеус Моцарт|Моцарт]], [[Ђовани Батиста Перголези|Перголези]]...… Њихово највеће достигнуће је извођење „[[Божанствена литургија св. Јована Златоустог|Божанствене литургије Св. Јована Златоустог]]” ([[Стеван Стојановић Мокрањац|Мокрањац]], [[Аркадиј Дубенски]], [[Марко Тајчевић]]), [[2003]]. године.<gallery mode="packed">
Датотека:Norma, opera, Hor opere SNP-a, foto Polzović, 2005-2006.jpg
Датотека:Karmina Burana, scenska kantata, Opera SNP, hor Opere SNP-a, 2009-2010, foto M. Polzović.jpg
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Опера_Српског_народног_позоришта”