Википедија

Миладин Поповић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 62:
Након повратка у Београд, Миладин је наставио са илегалним радом у партијској техници на припремању листа ''Млади комунист'', који је био орган Обласног комитета СКОЈ-а за Србију и чији је први број изашао [[1. мај]]а [[1934]]. године. Крајем новембра и почетком 1935. године београдска полиција је успела да открије и ухапси око 150 чланова Комунистичке партије, који су деловали у Покрајинском комитету за Србију, Месном комитету за Београд, Рејонским комитетима, као и партијској техници. Међу ухапшенима су били — Ђорђе Митровић, [[Трајко Стаменковић]], [[Светозар Вукмановић]], [[Филип Бајковић]], [[Петар Велебит]], [[Боса Цветић]] и др. У истражном затвору [[Управа града Београда (1929—1941)|Управе града Београда]], познатом као „[[Главњача]]” Миладин је поново био тучен и малтретиран. Теретили су га да је Лепи Момировић диктирао комунистичке саставе које је она куцала на матрици за умножавање, али упркос батинама није ништа признао. Заједно са другим оптуженима је након неколико месеци изведен пред [[Државни суд за заштиту државе]], али је услед недостатка доказа био ослобођен.{{sfn|Николић|1987|pp=12—17}}{{sfn|Хронологија СКЈ 1|1980|p=238}}
 
Вишемесечни боравак у затвору и полицијска тортура, нарушили су Миладиново здравље па му се поново активирала [[туберкулоза]]. Приликом пуштања из затвора, био је протеран у место боравка и забрањено му је да напушта Пећ, без одобрења полиције. Након доласка у Пећ Миладин се повезао са пећким комунистима и наставио са политичким деловањем. Краће време је ради лечења боравио у родном крају у [[Лијева Ријека|Лијевој Ријеци]], што је такође искористио за политички рад па је тамо формирао прву партијску ћелију. Приликом свечаног пуштања у рад железничке пруге између [[Косово Поље|Косова Поља]] и Пећи, на [[Петровдан]] 12. јула 1936. године, комунисти из Пећи су одлучили да на железничкој станици у Пећи, где сује требалитребало да дођу многи угледни гости, организују демонстрације. У Пећи се тада налазило и неколико студената-комуниста који су помогли партијској организацији у реализацији овог протеста. Упркос одлуке, да због лошег здравља не учествује у овој акцији, Миладин се придружио демонстрантима, али их је морао напустити пре почетка хапшења, којом приликом је ухапшено 30 лица.{{sfn|Николић|1987|pp=12—17}}{{sfn|Хронологија СКЈ 1|1980|p=244}}
 
=== Партијски рад на Косову и Метохији ===
Ред 114:
У време док су се у [[Витомирица|Витомирици]], код Пећи почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941.]] године одржавали састанци између чланова Обласног комитета и представника албанских комунистичких група, чланови Корчанске комунистичке групе су на основу ранијих планова са Хоџом и Мугошом успели да [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.#11. октобар|11. октобра 1941.]] године изведу бекство Миладина Поповића и његових другова из логора у Пећину. Након ослобођења, они су пребачени у Тирану, где су били смештени у једној богатој кући, која није била на сумњи италијанског окупатора и полиције. Необавештен о Миладиновом ослобођењу, Душан Мугоша је стигао у Тирану са задатком да организује његово ослобођење. Партијска веза са којом се повезао у Тирани, Мугошу је одвела у исту кућу где су се налазили Миладин и други ослобођени другови. Након пријатног изненађења, Мугоша је Миладину пренео директиву Обласног комитета да је одређен за делегата КПЈ у Албанији. Пар дана касније, другови који су са Миладином ослобођени из логора су се вратили у [[Југославија|Југославију]] — Станко Даниловић је преко [[Скадар|Скадра]] отишао за Црну Гору, а [[Крсто Филиповић]] и Миладинов брат Михаило Поповић у Пећ.{{sfn|Николић|1987|pp=49—56}}
 
Одлука Обласног комитета да буде делегат КПЈ у Албанији Миладина није изненадила. Још [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1939.#Јун|јуна 1939.]] године приликом боравка на саветовању руководства КПЈ на [[Шмарна гора|Шмартној гори]], генерални секретар КПЈ [[Јосип Броз Тито]] је Миладину дао задатак да ради на повезивању са комунистичким групама у Албанији и пружи им потребну помоћ у раду на стварању јединствене Комунистичке партије. Том приликом он је добио и неколико адреса албанских емиграната који су живели у Југославији и који сује требалитребало да му пруже помоћ на реализацији овог задатка. Такође, Тито је овај задатак поверио и партијској организацији у Црној Гори, пошто је [[Коминтерна]] дала сугестију [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централном комитету КПЈ]] да помогне албанским комунистима на стварању Комунистичке партије. Италијанска окупација Албаније, 1939. године је отежала реализацију овог задатка, али су везе са комунистичким групама ипак биле успостављене. Августа 1939. у Ђаковицу су дошли [[Емин Дураку]] и Фадиљ Хоџа, који су били повезани са Скадарском комунистичком групом. Ова веза је била одржавана током [[1940]]. године, а новембра исте године у [[Београд]] је из [[Париз]]а допутовао Тханас Зику, албански комуниста грчког порекла који је био члан Корчанске комунистичке групе. Миладин Поповић и Али Шукрија су се сусрели са њим, али је он убрзо умро јер је био тежак туберкулозни болесник. Везе са албанским групама су обновљене у периоду након окупације Југославије [[1941]]. године, када је на Космет дошла група албанских комуниста, који су били родом одавде. Приликом Миладиновог боравка у Београду, почетком јула 1941. године, Тито му је поновио задатак да ради на одржавању веза са албанским комунистичким групама с циљем стварања Комунистичке партије и организовања борбе против окупатора у Албанији.{{sfn|Николић|1987|pp=49—56}}{{sfn|Folić|1985|pp=70—71}}
 
==== Стварање Комунистичке партије Албаније ====
Ред 171:
Приштина је тада постала седиште Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију, али и других војно-политичких органа [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]] — Обласног Народноослободилачког одбора, Оперативног штаба НОВ и ПО за Косово и Метохију и др. Како је [[Завршне операције за ослобођење Југославије 1945.|борба за коначно ослобођење Југославије]] још увек трајала, сви напори Обласног комитета КПЈ за Космет, а пре свега Миладина Поповића били су усмерени на ангажовање свих људских и материјалних снага за фронт. Како би се ово остварило по селима су били формирани месни, а у већим местима општински и срески народноослободилачки одбори, чији су задаци били снабдевање Народноослободилачке војске и обнова путева, железничке пруге, мостова, школа, болница и др. Миладин је готово непрекидно обилазио села и градове широм Косова и Метохије, где је учествовао у формирању народноослободилачких одбора, партијских и скојевских организација, као и организација [[Јединствени народноослободилачки фронт Југославије|Народног фронта]], [[Антифашистички фронт жена|Антифашистичког фронта жена]], [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије|Уједињеног савеза антифашистичке омладине]] и др.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}{{sfn|Folić|1985|p=78}}
 
На једном од првих састанака Обласног комитета КПЈ, одржаних у ослобођеној Приштини, Миладин је дао оцену политичких прилика на Космету и говорио о потреби мобилизације свих снага за ослобођење земље, али и за обнову привреде, учвршћивање нове власти, политичких организација, као и [[Братство и јединство|братства и јединства]] српског, црногорског и албанског народа. Такође, део рада је требаотребало усмерити на масовније укључивање [[Албанци у Србији|Албанаца]] у антифашистичке организације. За разлику од Албаније, са којом је Миладин имао искуства и где се већина Албанаца определила за антифашистички Народноослободилачки фронт, Косметски Албанци су углавном били пасивни или су подржавали националистичку организацију [[Бали Комбетар]]. Балисти, како су називани припадници ове организације су ослобођење Космета доживели као поновну окупацију од Срба и њихове добро организоване и снабдевене групе, које су остале на терену након немачког повлачења, почеле су са извођењем акција и напада. Нападом на [[Урошевац]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1944.#2. децембар|2. децембра 1944.]] године отпочела је [[Побуна балиста|балистичка побуна на Космету]], која се крајем децембра проширила на [[Гњилане]], [[Ораховац]], [[Дреница (град)|Дреницу]] и Косовску Митровицу. Јединице НОВ Југославије су уз помоћ јединица НОВ Албаније успеле да привремено угуше побуну, али је она кулминирала половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе јануар 1945.|јануара 1945.]] године побуном [[Шабан Полужа|Шабана Полуже]]. Он је преходно прешао на страну партизана и почео са мобилизацијом бораца за [[Сремски фронт]], а када је требало да крену на фронт, своје борце је повео у напад на партизане у близини [[Вучитрн]]а. Ова побуна се брзо проширила на [[Дреница (предео)|дренички крај]], због чега је [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1945.#8. фебруар|8. фебруара 1945.]] године на Косову и Метохији увео Војну управу, на челу са [[Саво Дрљевић|Савом Дрљевићем]]. Побуна је угушена крајем фебруара ликвидацијом штаба побуњеника, мада су борбе у мањем обиму вођене и у току марта, док су последње балистичке групе ликвидиране тек у лето [[1952]]. године.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}{{sfn|Folić|1985|p=79}}{{sfn|Лексикон НОР 1|1980|p=542}}<ref name="Новости 2009">{{Cite web|url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:395204-Odmetnik-platio-glavom|title=Odmetnik platio glavom|website=www.novosti.rs|date=1. 9. 2009}}</ref>
 
=== Атентат у Приштини ===
Ред 182:
 
[[Датотека:Sahrana Miladina Popovića, Priština 1945.jpg|350px|мини|лево|Испраћај посмртних остатака Миладина Поповића из Приштине за Пећ, 14. марта 1945. године]]
Након повратка из Београда, почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.|марта 1945.]] године Миладин је обишао партијске организације у [[Призрен]]у, [[Пећ (град)|Пећи]] и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]]. Приликом боравка у Пећи, он се након три године поново сусрео са оцем Јевремом који се у фебруару вратио из интернације у [[Италија|Италији]]. Како нису имали довољно времена да се испричају, Миладин га је повео са собом у Приштину, где је требаотребало да обави неке лекарске прегледе. У уторак [[Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.#13. март|13. марта 1945.]] године Миладин је кренуо на посао, а [[Павле Јовићевић]] је Миладиновог оца повео код лекара. Растали су се испред зграде Оперативног штаба НОВ и ПО за Космет, где је Миладин присуствовао састанку на коме је анализирана актуелна ситуација на уништавању заосталих балистичких банди. Након састанка отишао је у зграду Обласног комитета КПЈ за Космет, где је имао састанке са руководиоцима, активистима и куририма, који су му доносили извештаје о стању на терену. У току преподнева, на његов позив га је посетила Саша Брајовић супруга [[Петар Брајовић|Петра Брајовића]], команданта [[52. косовско-метохијска дивизија НОВЈ|52. косовско-метохијске дивизије]], који је био тешко рањен [[Хронологија Народноослободилачке борбе фебруар 1945.#21. фебруар|21. фебруара]] у борбама у селу [[Трстеник (Глоговац)|Трстеник]], код Глоговца када је убијен вођа балистичке побуне [[Шабан Полужа]]. Миладин се интересовао за Петрово здравствено стање након операције у којој му је ампутирана нога и да ли је све спремно за његово пребацивање у болницу у Косовској Митровици. Након њеног одласка, око 11 часова у канцеларију је ушао атентатор Хаки Таха.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}
Иако је био ненајављен посетилац, Миладин га је примио у канцеларију пошто га је познавао од раније. Знајући да је Таха тежак туберкулозни болесник, замолио је курира да му донесе чај. Док је Миладин одлагао документа која је претходно прочитао, Таха је искористио погодан моменат и у њега из пиштоља испалио неколико метака који су га погодили у груди. Смртно погођен Миладин је пао на писаћи сто, а Таха је побегао у правцу оближње [[Царска џамија у Приштини|Царске џамије]], где се сакрио у једној шупи. Одмах након атентата отпочела је потрага за убицом, коју је предводио [[Спасоје Ђаковић]] начелник ОЗНЕ за Космет. Сутрадан око 15 часова, [[Хаки Таха]] (1913—1945) је откривен и опкољен, након чега је извршио самоубиство. Приликом увиђаја, припадници [[Одељење за заштиту народа|Одељења за заштиту народа]] (ОЗНА) су испод његовог капута пронашли [[Застава Албаније|албанску заставу]] на којој је био извезен натпис „Слобода Косову — уједињење са Албанијом” ({{јез-алб|Kosoves liri – Bashkim me Shqipni}}). У току истраге ухапшени су и други чланови илегалне групе, међу којима и Ибрахим Хоџа (1886—1948) и осуђени на вишегодишње затворске казне.{{sfn|Николић|1987|pp=82—96}}{{sfn|Hadalin|2011|pp=343—347}}{{sfn|Folić|1985|p=80}}<ref name="Radiokosovaelire"/><ref name="Новости 2009" />
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Миладин_Поповић”