Кирил Александријски — разлика између измена

.
м (Бот: исправљам преусмерења; козметичке измене)
(.)
Несторије је одбио да придода девици Марији име „Богородица“. Године [[430]]. Кирило председава Сабором у Александрији на којем саставља своје чувено Треће Писмо Несторију које су оци Ефеског Сабора наредне године одобрили као текст са догматским значајем. У том писму се од Несторија тражи да анатемише своја учења која је Кирило изложио ставку по ставку и оповргао у виду ''Дванаест Поглавља или Анатема'' приложених на крају писма. Кирило опомиње Несторија да Христа не треба поимати као надахнутог човека попут пророка на коме обитава Божија благодат, него као самог Бога Логоса у свом сопственом телу. Две природе, људска и божанска, су се у Христовој личности сјединиле "ипостасно" тј. истински због чега је један и исти и Бог и човек. Несторијанци су Кирила због оваквог говора оптуживали да две природе помућује и да се тиме имплицира страдалност Бога или пак испаравање људске природе, али Кирило је ова становишта одлучно одбацио. Тело и Божанство у Христу нису помућени у некакву природу треће врсте која није ни сасвим људска ни сасвим божанска, него су сједињени у једној егзистенцији као што душа и тело образују природу појединачног човека. Ипостасно сједињење које Кирило још назива и "природним" јесте, дакле аутентично и истинито. Он види аналогију не само између жртве на крсту и Евхаристије, кроз коју постајемо причасници Тела и крви Христове, него и између христологије и сотириологије, будући да смрт на крсту има спасоносни смисао једино ако је она смрт Оваплоћеног Сина Божијег.
 
Кирил се убројава међу [[Црквени оци|Црквене оце]] и [[Црквени учитељ|Црквене учитеље]], премда га је [[Теодосије II]], римски цар, осуђвао да се понаша као „поносни фараон“. Несторијански епископи, који су у Ефесу 431. године одржали Сабор паралелан са Кириловим Сабором, називали су га јеретиком описавши га као „чудовиште, рођен и школован за рушење цркве“.<ref>[[Edward Gibbon]], ''Decline and Fall of the Roman Empire'', 47.</ref>
 
== Борбе ==
Новацијани су постали у [[Рим]]у и тако прозвани по [[презвитер]]у Новацијану, њиховом вођи. У хришћанској традицији помиње се да су се они гордили својом врлином, ишли обучени у бело одело, забрањивали су други брак и сматрали су да се не треба [[молитва|молити]] за оне који учине смртни грех, нити примати натрагназад у [[Хришћанска црква|цркву]] оне који једанпут отпадну од цркве, ма колико се они кајали. Кирил их је победио и истерао из Александрије заједно са њиховим епископом.
 
Другу борбу са Јеврејима је имао јер су они убијали хришћане. После дуге и тешке борбе Кирил је успео да наговори цара Теодосија Млађег, да се Јевреји протерају из Александрије. Његову борбу пак против Несторија, патријарха цариградског, решио је [[Трећи васељенски сабор]] у [[Ефес]]у. Том Сабору председавао је сам Кирил, заступајући у исто време и [[папа|папу]] римског Целестина, по молби овога, који због старости није могао доћи на Сабор. Несторије је осуђен, анатемисан, и од цара прогнан на источну границу царства, где је и умро. После завршетка размирица Кирил је живео мирно управљајући [[Црква|Црквом]]. Кирил је преминуо [[444]]. године. Претпоставља се да је саставио молитву „''Богородице Дјево радујсја''“.
 
[[Православна црква|Православне цркве]] слави га 9. јуна по црквеном, а [[22. јун]]а по [[грегоријански календар|грегоријанском календару]].
 
== Учење ==
 
Различито од [[Антиохија|антиохијских]] теолога ([[аристотел]]ска школа) који стављају нагласак на људску нарав Христа, целовитост Христовог човештва, и да је Христ потпуни Бог и потпуни човек, али да се те две нарави у њему разликују и да се због тога људски атрибути Христови не сму приписивати Богу Логосу, Кирил који је александринац ([[платон]]ска школа) креће од божанства Христа и сједињења особе у речи која постоји од вечности и која се утеловила на крају времена. Проблем је био објаснити како постоји сједињење особе у речи, на који начин после утеловљења људска нарав није уливена у божанску нарав и јесу ли целовите, непомешане. За Кирила, ако Христ не би био Богочовек, тј. у једној особи уједињене две нарави, онда би за нас био покојник, његова смрт не би имала неизмерне вредности и не би могао да откупи људски род од пада који је проузроковао источни грех. Грчки очеви употребљавали су назив ''fysis'' и ''hypóstasis'' да означе сад нарав сад особу. Ни Кирил не говори јасно о једној хипостази и устручава се да примени ову реч у христологији, јер се термином ''hypóstasis'' означавала само божанску индивидуализована нарав Христова, док у особи утеловљеног Христа постоје две нарави: божанска и људска. Зато Кирил назива особу Христову ''mía fysis'' и ''mía hypóstasis'', а сједињење обе нарави ''hénosis katà fysin'' и ''hénosis kath`hypóstasin''.
 
Ако је Кирил и употребљавао израз ''hénosis fysiké'' или [[Атанасије Александријски|Атаназијеву]] синтагму ''mía fysis tou Theoù lógou sesarkoméne'', он изричито ограђивао од тога да би ти изрази значили неко сливање божанске и људске нарави у једну, и да би људска нарав Христова на тај начин постала једнобитна са божанском нарави. Зато је било неумесно позивање каснијих [[монофизитство|монофизита]] на њега. Па ипак ваља рећи да је Кирил од Атаназија преузео христологију по схеми Логос-тело, у којој, иако се апстрактно тврди Христова присутност људске душе, није тој људској души било могуће придати никакву активну функцију, јер се и након утеловљења наставило сматрати да је Логос једини извор активности Христовог људског тела. Управо таквом поставком Кирил није могао да прихвати резултате антиохијског христолошког учења које је у Христу човеку препознавало субјекат који је способан за разумевање и деловање исто онако као и сваки други човек. Кирил учи да је [[Адам]]ов грех био узрок утеловљења, тј. да се прави Бог ради нашега спасења појавио у људском облику.
 
== Дела ==
Кирилови списи не показују [[стил]]истичке лепоте, али се одликују оштрином доказа и дубином мисли. У том погледу надвисује све источне [[црквени оци|црквене оце]]. Пише строго научним методом, логички изводи доказе и јасно формулише закључке.
 
=== Егзегетска дела ===
* ''De adoratione et cultu in spiritu et veritate'' (О клањању и култу у духу и истини), у форми [[дијалог]]а расправља о [[алегорија|алегоричком]] тумачењу [[Стари завет|Старог завета]].
* ''Glaphyra seu Commentaria scita et elegantiora'' (Елегантни и зналачки коментари), коментар [[Петокњижје|Петокњижја]] у 13 књига.
* ''In Isaiam'' i ''In prophetas minorum''.
* ''In Johannem'' - велики коментар Ивановог еванђеља.
 
=== Догматска дела ===
* ''Thesaurus de sancta et consubstantiali Trinitate'' (Ризница о светој и истобитној Тројици) доказује у 35 теза, готово [[сколастика|сколастичким]] начином, истобитност [[Исус|Сина]] с [[Бог Отац|Оцем]] и божанство [[Дух Свети|Духа Светог]]. Дело је уперено против [[Арије|Арија]] и [[Евномије|Евномија]].
* ''De sancta et consubstantiali Trinitate'' (О светој и истобитној Тројици). У седам дијалога садржајно расправља о темама из ''Тхесауруса''.
* ''In sanctum Symbolum'' (О светом симболу). Кратко тумачење [[Никејски симбол вјере|ницејског симбола]].
 
=== Полемичка дела ===
* ''Анатематисми 12'', против [[Несторије|Несторија]] и обрана ових анатематизама у 3 књиге.
* ''Adversus blasphemias Nestorii'' (О Несторијевим богохулама).
* ''De recta fide ad Augustas et Dominas'' (О правој вери) у којима настоји одвратити цариградски двор, цара [[ Теодосије II| Теодосија II]] и дворске даме, од [[несторијанство|несторијанства]].
* ''Apologeticus ad imperatorem'' (Обрана упућена цару) брани своје стајалиште у питању Несторија.
* ''Adversus anthropomorphitas'' и
* ''Adversus libros athei Juliani'' у 3 књиге.
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Лурје|first=Вадим|title=Историја византијске философије: Формативни период|year=2010|location=Сремски Карловци-Нови Сад|publisher=Издавачка књижарница Зорана Стојановића |url=https://www.scribd.com/doc/313309543/%D0%92-%D0%9C-%D0%9B%D0%A3%D0%A0%D0%88%D0%95-%D0%98%D0%A1%D0%A2%D0%9E%D0%A0%D0%98%D0%88%D0%90-%D0%92%D0%98%D0%97%D0%90%D0%9D%D0%A2%D0%98%D0%88%D0%A1%D0%9A%D0%95-%D0%A4%D0%98%D0%9B%D0%9E%D0%A1%D0%9E%D0%A4%D0%98%D0%88%D0%95-pdf-pdf}}{{Мртва веза|date=09. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=John Meyendorff|year=1989|title=Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|series=The Church in history|volume=2|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мајендорф|first=Џон|author-link=Џон Мајендорф|title=Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године|year=1997|location=Крагујевац|publisher=Каленић}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Пападопулос|first=Стилијан|title=Богословље Светог Кирила Александријског и дохалкидонци|journal=Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду|volume=44|issue=1-2|year=2000|url=http://bogoslovlje.pbf.rs/images/arhiva/2000/2000-07.pdf|pages=74-82}}
* {{Cite web |url=http://www.patriarchateofalexandria.com/index.php?module=content&cid=001003&id=101&lang=en |title=Cyril I (412–444) |publisher=Official web site of the Greek Orthodox Patriarchate of Alexandria and All Africa |accessdate=8 February 2011}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=John Meyendorff|year=1989|title=Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|series=The Church in history|volume=2|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|isbn=978-0-88-141056-3|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}}
* Artemi, Eirini, « The mystery of the incarnation into dialogues "de incarnatione Unigenitii" and "Quod unus sit Christus" of St. Cyril of Alexandria », Ecclesiastic Faros of Alexandria, ΟΕ (2004), 145-277.
* Artemi, Eirini, [https://independent.academia.edu/EIRINIARTEMINationalandCapodistrianUniversityofAthens/Papers/1216348/Cyril_Orestes_and_Hypatia «St Cyril of Alexandria and his relations with the ruler Orestes and the philosopher Hypatia »], Ecclesiastic Faros of Alexandria, τ. ΟΗ (2007), 7-15.
* Artemi, Eirini, [https://independent.academia.edu/EIRINIARTEMINationalandCapodistrianUniversityofAthens/Papers/1189604/_ « The one entity of the Word Incarnate. α. Apollinarius' explanation, β. Cyril's explanation »], Ecclesiastic Faros of Alexandria, τ. ΟΔ (2003), 293–304.
* Artemi, Eirini, [https://independent.academia.edu/EIRINIARTEMINationalandCapodistrianUniversityofAthens/Papers/1189593/The_historical_inaccuracies_of_the_movie_AGORA_by_Alejandro_Amenabar The historical inaccurancies of the film Agora about the murder of Hypatia], [[Orthodox Press]], τεύχ. 1819 (2010), 7.
* Artemi, Eirini, [https://independent.academia.edu/EIRINIARTEMINationalandCapodistrianUniversityofAthens/Papers/1189599/_ The use of the ancient Greek texts in Cyril's works, Poreia martyrias], 2010, 114-125.
* Artemi, Eirini, [https://independent.academia.edu/EIRINIARTEMINationalandCapodistrianUniversityofAthens/Papers/1721697/The_rejection_of_the_term_Theotokos_by_Nestorius_Constantinople The rejection of the term Theotokos by Nestorius Constantinople more and his refutation by Cyril of Alexandria]
* Artemi, Eirini, Свт. Кирилл Александрийский и его отношения с епархом Орестом и философом Ипатией by EIRINI ARTEMI (January 6, 2014) Kindle Purchase. ''ASIN: B00ENJIJ20''
* McGuckin, John A. ''St. Cyril of Alexandria and the Christological Controversy''. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press, 2004. {{ISBN|0-88141-259-7}}
* Wessel, Susan. ''Cyril of Alexandria and the Nestorian Controversy:The Making of a Saint and a Heretic''. Oxford, 2004. {{ISBN|0-19-926846-0}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Loon|first=Hans van|year=2009|title=The Dyophysite Christology of Cyril of Alexandria|publisher=Basil BRILL|place=Leiden-Boston|url=https://books.google.com/?id=BVDsO6IbdOYC|isbn=978-9004173224}}
* Konrad F. Zawadzki, Der Kommentar Cyrills von Alexandrien zum 1. Korintherbrief. Einleitung, kritischer Text, Übersetzung, Einzelanalyse, Traditio Exegetica Graeca 16, Leuven-Paris-Bristol, CT, 2015
* Konrad F. Zawadzki, Syrische Fragmente des Kommentars Cyrills von Alexandrien zum 1. Korintherbrief, Zeitschrift für Antikes Christentum 21 (2017), 304-360
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Cyril of Alexandria}}
* [https://web.archive.org/web/20070930165258/http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/index.php?m=6&d=9&a=1&date=6-2006 Охридски пролог за 9. јун (22. јун)] {{sr}}
* [http://www.tertullian.org/fathers/index.htm Early Church Fathers] Includes text written by Cyril of Alexandria
{{Александријски патријарси}}
* [http://www.documentacatholicaomnia.eu/20_30_0370-0444-_Cirillus_Alexandrinus,_Sanctus.html Multilanguage Opera Omnia (Greek Edition by Migne Patrologia Graeca)]
* [http://ocafs.oca.org/FeastSaintsViewer.asp?SID=4&ID=1&FSID=100220 St Cyril the Archbishop of Alexandria] Eastern Orthodox [[icon]] and [[synaxarion]]
* [https://web.archive.org/web/20100524104154/http://earlyfathers.com/cyril-of-alexandria/ Early Church Fathers: Cyril of Alexandria]
* [https://www.academia.edu/11541648/THE_MONOPHYSISM_OF_St._CYRIL_OF_ALEXANDRIA/ The Monophysism of St Cyril of Alexandria] paper by Giovanni Costa on academia.edu
* {{Internet Archive author |sname=Cyril of Alexandria}}
* {{Librivox author |id=3254}}
 
{{Александријски патријарси|state=collapsed}}
{{Authority control}}
 
{{DEFAULTSORT:Кирил Александријски}}
 
[[Категорија:Умрли 444.]]