На простору Хрватске и Славоније је кроз историју српске цркве на тим просторима било појединачних и групних повратака у православну цркву, иако је несразмјерно више било прелазака у католичку цркву. Тако је на празник Светог Николе у Новој Градишки 1900. године, из римокатоличке вјере у српску православну прешао г. Душан Ивошевић, слушалац технике на бечком универзитету и хоровођа тамошњег дилетанствског пјевачког друштва. То је учинио из своје побуде и освејдочења и чиестечисте љубави према Српству. <ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 51.|year= 2013. |url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник |location= Загреб, Београд |id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 2, 3. (16.) јануара 1901., Пријелаз у православље|year= 1901.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref> У Рогољима ([[Доњи Рогољи]] или [[Горњи Рогољи]]), српском мјету код [[Липик]]а, пређла је из римокатоличке вјере у православу 24-годишња дјевојка Моарија Лончаревић, рођена у Брезинама. Узрок је чисто освједочење и увјерење, да је поријеклом од православних српских предака, као што јој и српско име каже. На прекрштењу је добила име Ана. <ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 57.|year= 2013. |url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник |location= Загреб, Београд |id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 27, 5. (18.) фебруара 1901., Прешла у православље|year= 1901.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref>
