Његов син, [[Јан Палацки]], био је географ и универзитетски професор.
[[Игњат Брлић]] свом брату [[Andrija Torkvat Brlić|Андрији]] у писму из Прага, 16.5.1856. пише: "''Био сам... код Палацкога... Изјадиковао се је пред нама, како Швабе сада систематички почели су Немштину увађати, тако да ме је јако ожалостило. Сви смо преварени...".'' <ref>{{Cite book|last= Brlić|first= Andrija i Ignjat|authorlink= |coauthors= |title= Korespodencija Andrija Torkvata i Ignjata Brlića, Knjiga prva, pp. 424.|year=2015|url= |publisher= Hrvatski institut za povijest, podružnica za povijest Slavonije, Srijema i Baranje|location= Slavonski Brod |id=}}</ref> [[Армин Павић]] је избацио српско име језика из средњошколских сведоџби и остало је само хрватски језик. На то се осврћу загребачке новине [[Србобран (новине)|Србобран]] које на крају чланка цитирају великог Чеха Палацког: ''Народ се не може одродити, док се не сложи са својим непријатељима, док не подигне сам руку против себе.'' <ref>{{Cite book|last= Вишњић |first= Чедомир |authorlink= |title= Србобран 1901.-1914. - Српско коло 1903. - 1914., pp. 58., Још један "успјех" Српског клуба|year= 2013. |url= |publisher= СКД Просвјета, Службени Гласник |location= Загреб, Београд |id= }}</ref> <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |title= Србобран, бр. 38, 17. фебруара - 2. марта 1901., Још један "успјех" Српског клуба|year= 1901.|url= |publisher= |location= Загреб|id= }}</ref>
