Отворите главни мени

Промене

+
Урбани дио данашњег града настао је у више фаза, укључујући неолитску, илирску, римски муниципиј '''''Бистуа Нуова''''' (2—4. вијек; старо име града) са ранохришћанском двоструком базиликом. Пронађени су трагови античког насеља, а заступљена је била и [[вила рустика]], терма, храм и др. Ново, садашње име града први пут се помиње [[20. март]]а [[1436]]. године. У Зеници је откопана црква из средњег вијека и фрањевачки самостан Св. Марије. Вријеме самосталности [[Босна у средњем вијеку|средњовјековне Босне]] непосредно је везано за Зеницу (Градјешина плоча и акт абдикације; [[бан Кулин|Кулиново]] вријеме; [[Врандук (Зеница)|Врандук]], сједиште [[Краљевина Босна|босанских краљева]]; Јањићи и хиже дида босанских крстјана{{\}}[[богумили|богумила]]; [[стећак|стећци]] итд.). За вријеме [[Османлије|османске]] владавине (1463—1878), Зеница је постала муслиманска касаба; на самом крају 17. вијека, Зеница је имала 2.000 становника, углавном муслимана; православци и католици се помињу поново од краја 18, а Јевреји у 19. вијеку. Зеница је у највећој мјери изграђена у аустроугарском и југословенском периоду. Број становника се повећавао нагло у 20. вијеку, а од [[Рат у БиХ|рата]] до 2013. град је изгубио четвртину популације. Општина Зеница је 2014. године постала [[Град Зеница]].
 
Град има девет националних споменика. Једно од обиљежја Зенице је фудбалски клуб [[НК Челик|Челик]], као и једна од највиших зграда на Балкану — Ламела. Неки најпознатији Зеничани су [[Семир Османагић]], [[Анабела Басало]], [[Данис Тановић]], [[Тарик Филиповић]], [[Амар Јашарспахић|Амар Јашарспахић Гиле]], [[Нихад Фетић Хакала]], [[Младен Крстајић]], [[Дејан Ловрен]], [[Мервана Југић-Салкић]] и [[Амел Тука]].<!--
 
основни извор: https://gradzenica.weebly.com/ -->
|clear=both
}}
На подручју Града Зеница преовладава умјереноконтинентална клима. Љета су топла, а зиме умјерено хладне. Средња годишња температура је 10,4 °C, средње годишње падавине су 804 мм и неравномјерно су распоређене током године, с тим да нема нарочито сувих мјесеци (најнижа мјесечна преципитација је у марту, а највиша у новембру). Најхладнији мјесец је јануар (просјечни годишњи минимум –1 °C), док је јул најтоплији (просјечни годишњи максимум 20,2 °C). Минимална средња мјесечна температура зрака у Зеници је била у јануару 1964. године (–6,4 °C; минимална –23,9 °C јануара 1963), а максимална средња мјесечна температура је регистрована у аугусту 2003. године (23,8 °C; максимална 40,8 °C августа 2003). Релативна влажност зрака износи 70%, а облачност 6,1 десетина. Ваздушни притисак износи 976,3 милибара. Град има једну метеоролошку станицу, а основана је 1925. године и налази се на 344 м н.в.<ref name="academia.edu"/><ref>{{cite web|url=http%3A%2F%2Fwww://www.fhmzbih.gov.ba%2Fengleski%2FZenicastanica/engleski/Zenicastanica.php|title=Bosnia and Herzegovina, Federation of Bosnia and Herzegovina: Federal Hydrometeorological Institute|archiveurl=http://archive.wikiwix.com/cache/?url=http%3A%2F%2Fwww.fhmzbih.gov.ba%2Fengleski%2FZenicastanica.php|archivedate=16. 7. 2015|deadurl=no}}</ref>
 
{{Weather box|width=70%|ијек=да
* [[Кемал Махмутефендић]], писац
* [[Џемалудин Алић]], писац
* [[Ламија Бегагић]], писац, {{аббр|уредница |књижевног {{nowrap|веб-магазина}} Омнибус и Књижевни журнал те дјечијих часописа „Колибрић”, „Палчић” и „5Плус”}}
* [[Жељко Граховац]], писац, уредник часописа „Живот”
* [[Мухарем Омеровић]], писац