Википедија:Трг/Википолитика — разлика између измена

 
:::Значи није дефиниција а цитирана је? Чуди ме шта ради у том чланку ако је погрешна или ако је цитиран неки псеудонаучник. {{Obsuser потпис}} 12:42, 24. јул 2019. (CEST)
 
::::Ovo je cela referenca: {{citat2|Nema sumnja da je kod Bošnjaka „nacionalno pitanje“ postalo u najvećoj mjeri „državno pitanje“. Pokazalo se da je to doista najveća moguća mjera, budući da se kod nekih njihovih vodećih ideologa uklanja i sama razlika između države i nacije, tj. između državljanstva i nacionalnosti. Projekcija tog identiteta se elaborira u ideji „bosanskog državnog naroda“. Vidi o tome, na primjer, Omer Ibrahimagić, Bosanska državnost i nacionalnostI, Vijeće Kongresa bošnjačkih intelektualaca, DES, Sarajevo, 2003, str. 140-148. Također neke radove Edina Šarčevića, na primjer, Dejtonski ustav: Karakteristike i karakteristični problemi, Sarajevo 2009. Kritički osvrt na takva shvaćanja poduzeo je Dražen Pehar, “’Deparlamentarizacija ustavotvorstva’, Daytonske ustavne aporije i simulakrum ‘bosanske nacije’“, Status № 15, proljeće 2011, str. 125-147.
 
Zanimljivo je da je ideju o „državnom narodu“ u svoju ideološku platformu preuzima Naša stranka koja hoće da bude uzorito „građanska“, a nipošto samo bošnjačka. Pritom je trebalo na silovit način razdvojiti nacionalno i etničko, a cijena tog razdvajanja se pokazala prilično visokom: ideolozi ove stranke su nasjeli na „naturalizam“ etničkog samorazumijevanja. Izgleda da ovi „građanski“ umovi doista vjeruju u krvno srodstvo članova etničkih zajednica. Dok su jedan kolektivni identitet uzdigli tako visoko da su ga izjednačili sa pravnim, tj. državnim okvirom, o drugom su povjerovali da je posve prirodan, čak „biološki“. Evo kako to glasi u tekstu pod naslovom „Državno uređenje“ i podnaslovom „Narod/nacija“:
 
§ 27. Narod je u javnopravnom smislu kulturna/biološka zajednica ljudi: zajednica, jezika, fingiranog (sic) porijekla, svijesti o zajedničkoj sudbini, zajednica kulture, vjere i mase elemenata koji utječu na samorazumijevanje jednog kolektiva kao zasebne zajednice. U tom smislu se kao sinonimi koriste oznake: kulturno-biološki pojam naroda, kulturna nacija, ethnos…
 
§ 28. Nacija je u javnopravnom smislu zajednica prava/državna zajednica: zajednica državljana ili sama država kao zbir njenih građana. U tom smislu se kao sinonimi koriste: državni narod, državna nacija, politička nacija, demos…
 
(…)
 
„(c) odnos između pravne države koja je antiautoritarna i afirmira državni narod kao nosioca vlasti i etno-autoritarnih stubova državnosti koji afirmiraju kulturno-jezičko-biološki-narod kao nosioca vlasti;“
 
http://www.nasastranka.ba/wp-content/uploads/2014/09/DrzavnoUredjenje_PDF.pdf}} I pročitaj gore gde je uglavljena u tekst. I o čemu se u tekstu radi. Ti kao da ne znaš da pročitaš tekst, pa ja sad ovde treba da ti prepričavam. --[[Корисник:Ivan VA|ANTI_PRO]] ([[Разговор са корисником:Ivan VA|разговор]]) 14:22, 24. јул 2019. (CEST)
 
{{одговор|Obsuser}} Иако си поприлично субјективан, што се може видети по неким твојим доприносима, из свега прочитаног закључујем да имаш неки резон. То може да буде корисно, али и штетно ако се не сарађује са другим уредницима. У овом случају су и сви у праву, или нико није у праву, јер ми се чини да свако посматра онако како му одговара. Пошто је реч о подељеној територији, мислим да се такве ствари најбоље решавају централном напоменом, као што на ен.вики постоји за тзв. Косово. Ту се све што је нејасно, а преобимно и непотребно да иде у неки чланак може пописати уз навођење извора за ставове које заступају различите стране, званичне наравно, те такву напомену треба закачити свуда где је неопходно.