Змије — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 149:
Животиње отровнице поседују посебне системе у којима се отрови производе и којима отрове могу унети у тело жртве. Овакве се животиње називају фанеротоксичним животињама. Пошто змије поседују зубе којима уносе отров у тело жртве, онда оне нису отровне змије, него змије отровнице. На просторима Балкана живи више врста змија отровница, као што су [[Шарка (змија)|шарка]] (-{''Vipera berus''}-), [[планинска шарка]] (-{''Vipera ursinii macrops''}-) и [[поскок]] (-{''Vipera ammodytes''}-). Све ове отровнице припадају породици љутица (-{''[[Viperidae]]''}-).
Љутице живе у [[Европа|Европи]], [[Азија|Азији]], [[Африка|Африци]], [[Северна Америка|Северној]] и [[Јужна Америка|Јужној Америци]], а у [[Аустралија|Аустралији]] их такође има. Нема их нити на [[Антарктик]]у, где је за гмизавце прехладно. [[Породица (биологија)|Породица]] љутица обухвата око 230 врста, а дели се на четири потпородице, од којих су најпознатије двe: [[
За све љутице важан је састав њихових отровних жлезда и зуби. Зуби им изгледају као ињекцијске игле. У њиховој унутрашњости се налази канал, а на врху је мали процеп кроз који излази отров. Смештени су на предњем делу горње чељусти. Када нису у употреби, савијени су према натраг и смештени у специјалном набору слузнице. Када змија напада, зуби се усправљају, забадају у тело жртве и из њих тада потече отров. Отровни зуби се троше, па их змија повремено одбацује и одмах их замењује новим отровним зубима. То значи да се љутице не могу трајно онеспособити вађењем отровних зуби. Величина тих зуба зависи од величине змије односно од величине њене главе. Највеће отровне зубе има [[габонска љутица]] (-{''[[Bitis gabonica]]''}-) која живи у Африци. Зуби великих примерака ове змије могу бити и до пет центиметара дуги.
| |||